Mesečne arhive: maj 2010

Da li je srpski jezik ugrožen stranim rečima?

„Ako volite svoju zemlju,  separišite otpad!“ poručio je ministar Dulić juče na jednom skupu o recikliranju.

Glagol „separisati“ ne samo da je tuđica, već kao takav uopšte ne postoji u srpskom jeziku. Postoji glagol „separatisati“, ali on označava odvajanje u ideološkom smislu, i teško da se može odnositi na sortiranje otpada. Sortiranje? Možda je to reč koju je ministar želeo da kaže? A možda je, jednostavno, trebalo da upotrebi srpsku reč „razdvajanje“. Ne samo da bi njegov iskaz bio mnogo više u duhu jezika, već bi ga mnogo više slušalaca razumelo.

Isto važi za predsednika Tadića, koji je pre nekoliko dana istakao šta je „signifikantno“ za Srbiju.  Ovakve izjave, nažalost, nisu usamljeni slučajevi.  Kao moljci u vunene džempere, strane reči nemilice se „uvlače“ u naš svakodnevni srpski jezik: na televiziji gledamo „rijaliti šou“, uobičajene stvari radimo „po difoltu“, usklađene stvari smo „mečovali“, popusti su postali „akcije“ i tako u nedogled…

Da se razumemo, nisam pristalica „posrbljavanja“ reči po svaku cenu. U rečenici „Kompjuterski virus briše fajlove sa hard diska“, u kojoj su gotovo sve reči stranog porekla, ne bih ništa menjala. Jezik tehnike i informacionih tehnologija, baš kao i njihova imena, toliko su globalni da tako treba i da se zovu.

Takođe mislim da je suludo razmatrati apstraktne i naučne sfere jezika gde dominiraju reči grčkog i latinskog porekla, jer je takva situacija u većini jezika.  U jeziku, naime, funkcioniše veliki broj internacionalizama, takvih za koje nema dobre, ili adekvatne zamene domaćim terminom.

Isto važi i za reči koje toliko dugo koristimo da su postale deo naše leksičke svakodnevice, kao što su „solistički koncert“, „muzika“, „jastuk“, slične, za koje gotovo i da nemamo ekvivalent slovenskog porekla. Leksički fond našeg jezika, bez sumnje, nema odgovarajuća rešenja baš za sve pojmove koje jezikom treba obeležiti. „Pozajmljivanje“ reči pokazalo se kao nužna potreba ne samo spskog jezika, i ne samo u novije vreme.

U uvodu u „Rječnik“ iz 1818. godine, Vuk Karadžić napisao je:  „opet je bolje uzetu tuđu riječ, nego li novu naopako graditi“. Dakako, to ne znači da ne treba tvoriti nove reči, ali to treba raditi smišljeno, u duhu jezika, i sa merom. Loš primer za ovo je pokušaj hrvatskih purista da krajem devedesetih godina veštački „skuju“ prevode za bukvalno svaku stranu reč. Srećom, jezik je po ko zna koji put pokazao da je živ i neukalupljiv, te leksičke novokovanice nisu zaživele.

Zaključak bi bio dvojak: Nesumnjivo je da smo svedocima promena u jeziku, i neumitno je da svako novo vreme donese i nove tuđice koje će za nekoliko decenija biti integrisane u jezik kao i mnoge reči stranog porekla danas: cipela, astal, policija, biblioteka, i mnoge druge, danas ne zvuče ni malo strano.

Drugi zaključak, pak, vodi na potpuno drugu stranu: sa stranim rečima treba biti oprezan, i koristiti ih kao so u jelima: sasvim dovoljno da jelo bude ukusno, i oprezno da ne bismo presolili.

Advertisements

U čemu je tajna savršene prezentacije?

Budite spremni da se može desiti najgore (šta god da je za Vas lično „najgore“).

Vežbajte pre same prezentacije koristeći tehnologiju koja uključuje laptop, mikrofon, projektor, zvučnik, laserski pokazivač, drugim rečima, sve što ćete koristiti pred ljudima trebalo bi proveriti unapred.

Vežbajte u istom ili što sličnijem okruženju onom u kom će biti Vaša konačna prezentacija, tj. ako ćete predavati pred 400 ljudi u konferencijskoj dvorani pomoću velikog projektora, onda vežbajte u velikoj kancelariji, projektujte sliku ekrana na zid, i slično. Nemojte se osloniti na to što ćete jednom proći kroz prezentaciju na svom kompjuteru, to će Vam samo dati lažni osećaj sigurnosti.

Kada mikrofon otkaže ili se kompjuter blokira, ne paničite! Ako postoji osoba zadužena za tehničku podršku, smireno joj kažite da mikrofon ne radi i zatražite pomoć. Može se desiti i da je sala manja, pa da mikrofon i nije neophodan. Ako se kompjuter blokira, mirno ga restartujte, ne potencirajući pred publikom da je to problem.

Imajte plan B. Ako Vaš PowerPoint prestane raditi, ili nestane struje, budite spremni na razgovor sa publikom, koji možete voditi u istom smeru i tempu kao što biste prezentovali sa kompjutera, ako ponesete sa sobom print out slajdova.

Idealno bi bilo da na mesto predavanja dođete ranije, čak veče pre same prezentacije, kako biste probali da predajete u realnom okruženju, i na opremi koju ćete zaista tu koristiti.

Ako se javi mikrofonija dok govorite, to obično znači da ste se približili nekom od zvučnika. U tom slučaju obično pomaže da prestanete govoriti na kratko, i udaljite se od zvučnika.

Nikada ne pokušavajte da salvadate nove tehnologije pred publikom. Pri tome se misli i na novi pokazivač i sl, naime, svaki pokazivač, svaka tastatura, svaki kompjuter je drugačiji, prezentacija nije mesto za vežbanje.

Ako ćete koristiti PowerPoint video materijalima, dajte sebi dodatni sat vežbanja u sobi za prezentaciju, jer zaista milion stvari može krenuti naopako, naročito u kombinaciji video sa tonom i mikrofon.

Na kraju, ne zaboravite da je cilj prezentacije da informišete, edukujete i inspirišete svoju publiku, pri čemu tehnologije mogu pomoći, ali nikako ne smeju postati suština prezentacije.

Budite spremni i ako tehnika otkaže!

Šta je suština PR-a?

Šumom je krenula priča o tome kako je medved sastavio listu za ubijanje drugih životinja. Govorilo se da su gotovo sve životinje na toj listi. Vuk je smogao snage da ode do medeveda i upita ga da li je to istina.

Vuk: Medvede, je li istina da si napravio listu za ubijanje životinja?
Medved: Istina je.
Vuk: Da li sam i ja na toj listi?
Medved: Jesi.

Sutradan, vuk je nađen mrtav.

Sledećeg dana, vepar reši da ode do medveda i raspita se oko liste.

Vepar: Medvede, je li istina da si napravio listu za ubijanje životinja?
Medved: Istina je.
Vepar: Da li sam i ja na toj listi?
Medved: Jesi.

Sutradan, i vepar je nađen mrtav.

Narednog dana, dođe red na zeku da ode do medveda…

Zec: Medvede, je li istina da si napravio listu za ubijanje životinja?
Medved: Istina je.
Zec: Da li sam i ja na toj listi?
Medved: Jesi.
Zec: A je l’ bi mogao da me skineš sa liste?
Medved: Važi zeko, skinuću te.

Naravoučenije: SVE je u KOMUNIKACIJI!