Da li je srpski jezik ugrožen stranim rečima?

„Ako volite svoju zemlju,  separišite otpad!“ poručio je ministar Dulić juče na jednom skupu o recikliranju.

Glagol „separisati“ ne samo da je tuđica, već kao takav uopšte ne postoji u srpskom jeziku. Postoji glagol „separatisati“, ali on označava odvajanje u ideološkom smislu, i teško da se može odnositi na sortiranje otpada. Sortiranje? Možda je to reč koju je ministar želeo da kaže? A možda je, jednostavno, trebalo da upotrebi srpsku reč „razdvajanje“. Ne samo da bi njegov iskaz bio mnogo više u duhu jezika, već bi ga mnogo više slušalaca razumelo.

Isto važi za predsednika Tadića, koji je pre nekoliko dana istakao šta je „signifikantno“ za Srbiju.  Ovakve izjave, nažalost, nisu usamljeni slučajevi.  Kao moljci u vunene džempere, strane reči nemilice se „uvlače“ u naš svakodnevni srpski jezik: na televiziji gledamo „rijaliti šou“, uobičajene stvari radimo „po difoltu“, usklađene stvari smo „mečovali“, popusti su postali „akcije“ i tako u nedogled…

Da se razumemo, nisam pristalica „posrbljavanja“ reči po svaku cenu. U rečenici „Kompjuterski virus briše fajlove sa hard diska“, u kojoj su gotovo sve reči stranog porekla, ne bih ništa menjala. Jezik tehnike i informacionih tehnologija, baš kao i njihova imena, toliko su globalni da tako treba i da se zovu.

Takođe mislim da je suludo razmatrati apstraktne i naučne sfere jezika gde dominiraju reči grčkog i latinskog porekla, jer je takva situacija u većini jezika.  U jeziku, naime, funkcioniše veliki broj internacionalizama, takvih za koje nema dobre, ili adekvatne zamene domaćim terminom.

Isto važi i za reči koje toliko dugo koristimo da su postale deo naše leksičke svakodnevice, kao što su „solistički koncert“, „muzika“, „jastuk“, slične, za koje gotovo i da nemamo ekvivalent slovenskog porekla. Leksički fond našeg jezika, bez sumnje, nema odgovarajuća rešenja baš za sve pojmove koje jezikom treba obeležiti. „Pozajmljivanje“ reči pokazalo se kao nužna potreba ne samo spskog jezika, i ne samo u novije vreme.

U uvodu u „Rječnik“ iz 1818. godine, Vuk Karadžić napisao je:  „opet je bolje uzetu tuđu riječ, nego li novu naopako graditi“. Dakako, to ne znači da ne treba tvoriti nove reči, ali to treba raditi smišljeno, u duhu jezika, i sa merom. Loš primer za ovo je pokušaj hrvatskih purista da krajem devedesetih godina veštački „skuju“ prevode za bukvalno svaku stranu reč. Srećom, jezik je po ko zna koji put pokazao da je živ i neukalupljiv, te leksičke novokovanice nisu zaživele.

Zaključak bi bio dvojak: Nesumnjivo je da smo svedocima promena u jeziku, i neumitno je da svako novo vreme donese i nove tuđice koje će za nekoliko decenija biti integrisane u jezik kao i mnoge reči stranog porekla danas: cipela, astal, policija, biblioteka, i mnoge druge, danas ne zvuče ni malo strano.

Drugi zaključak, pak, vodi na potpuno drugu stranu: sa stranim rečima treba biti oprezan, i koristiti ih kao so u jelima: sasvim dovoljno da jelo bude ukusno, i oprezno da ne bismo presolili.

Advertisements

25 responses to “Da li je srpski jezik ugrožen stranim rečima?

  1. Paradoksalno, ali – LAJK :))

    „Kao so u jelima“ – da li se isto moze reci i kad je rec o rodnoj senzitivnosti mozda..

  2. Milena, isto bih rekla i za izvođenje ženskih imenica od muških koje označavaju zanimanja, ako ste na to mislili. Nekada ima smisla, a nekada zvuci kao silovanje jezika… Mogla bih tome da posvetim sledeci post! 🙂

  3. damir leljak

    u hrvatskoj se stalno vode rasprave o tome, a u novini u kojoj radim su alergični na tuđice tipa ‘in’, ‘celebrity’, ‘must have’…. no, presmiješne su mi i neke ‘novokomponirane’ riječi tipa nadnevak=datum, brzoglas=telefon, zračna luka=aerodrom, nosač zvuka=CD…. ali sam ponosan što imamo našu riječ za fudbal. NOOOOOOOOOOGOMET!!!!!!!!!

  4. Da na to sam mislila 🙂 Takodje kad je rec o jeziku zanimljivo je i pitanje akcentuacije.

  5. Damire, hvala na primerima za novogovor, upravo sam na to mislila!

  6. Odličan POST
    😉

  7. Mislim da nismo ni svesni koliko stranih reci korisimo u svakodnevnom razgovoru, a za neke bi se i zakleli da nisu tudjenice.

    Zanimljiv podatak na koji me je podsetio tvoj blog post je – u engleskom jeziku postoji oko 540.000 reci, sto je 5 puta vise nego u Sekspirovo vreme. (izvor: Did You Know? youtube video).

    Ovo samo ukazuje da je jezik ziva stvar koja se menja svakog dana. Ono sto ne znam je: koliko srpski jezik ide u korak sa vremenom. 🙂

    P.S. Cestitam na pokretanju bloga, radujem se narednim blog postovima

  8. Dragana, najpre hvala! 🙂
    Koliko srpski jezik ide u korak sa vremenom? Odlično pitanje… nekada, čini mi se, previše, kao u primerima sa početka teksta, a nekada, pak, nikako… Možda pitanje treba preformulisati u „Koliko srpski lingvisti idu u korak sa vremenom?“. Navešću grčki primer: naime, grčkim jezičkim stručnjacima dovoljno je da nešto bude u živoj upotrebi dvadesetak godina da bi to proglasili normom i uvrstili u pravopis kao dublet „pravilnoj“ varijanti. Po tom principu, kod nas je odavno trebalo odobriti Pravopisom sva lica glagola „trebati“, na primer…

  9. Славица

    То што користимо туђице прилично је у тренду. И сви други језици имају проблем паралелне норме и лексике под утицајем енглеског. Друга ствар је далеко трагичнија и потпуни је преседан у свету, јер то ипак нико не ради: не користимо писмо свог језика. И сад, док тако лепо бринете о свом језику, претпостављам српском, заправо сте писмом показали да уопште не пишете на српском језику, него бошњачком, црногорском или хрватском. Хтели ми то или не, у свету нас сматрају ћириличарима и само ћириличарима, јер нема појаве да један језик има два писма. Само ми себе не препознајемо у свом писму. Откуд нам право да поништавамо једну вишевековну културну тековину? Поготово – откуд нам толико лицемерстав да се као бринемо о језику, а не пишемо својим писмом?!?

  10. Poštovana Slavice,
    Razlog zbog kojeg pišem latinicom je očigledan ako pogedate iz kojih su zemalja posetioci ovog bloga: naime, namera mi je da se obratim svim nacionalnostima čije ste jezike nabrojali, te da svest o srpskom jeziku, i učešće u diskusiji o njemu imaju i oni koji ne uče više ćirilicu u školama. Budući da ste Vi, kao neko ko piše ćirilicom, ipak pročitali ovaj tekst, očigledno je da latinica funkcioniše.
    Drugi razlog je trivijalniji: ako blog čitam sa mobilnog, čirilica se prikazuje kao niz znakova pitanja.
    Inače, ćirilica se teško može nazvati „viševekovnom tradicijom“, s obzirom na to da je u upotrebi manje od 200 godina.

  11. Lepo, pogotovo onaj Vukov citat na koji sam skoro zaboravio 🙂 Moraću češće da ga koristim 🙂

    Uvek će ostati isti problem u pogledu deskriptivnih i preskriptivnih pravila u jeziku. Neke stvari svi upotrebljavaju ali one nikada ne budu priznate, neke, pak, niko ne koristi ali pravilo je pravilo… I akcentuacija, i menjanje „treba“ po licima (što meni lično nije logično), i razne druge stvari.

    A što se ћирилице tiče, ipak postoji tradicija od oko 1000 godina (i nereformisana ćirilica je ćirilica, ne?), ali to ne menja stvar. Srpski jezik je jedini u svetu primer funkcionalne digrafije u svim slojevima društva, tako da je i kao lingvistički kuriozitet pozitivno. Volim i ćirilicu i latinicu, i mislim da je i lepše i praktičnije da koristimo oba pisma. Uostalom, nećemo biti veći poštovaoci svog jezika ako koristimo samo ćirilicu kao što nećemo ni više poštovati žene ako koristimo neke rogobatne novokovanice a u sebi i dalje razmišljamo na loš način.

  12. „i nereformisana ćirilica je ćirilica, ne?“
    Istina! 🙂
    Posvetiću jedan od budućih tekstova Vukovoj reformi, spremna da će biti mnogo drugačijih mišljenja od mog, ali tim pre, volela bih da saznam kako drugi ljudi doživljavaju Vukovu reformu…

  13. Baš je dobro videti da neki PR poslenik vodi računa o jeziku poštoje ta struka poznata po kvarenju jezika i uvođenju nepotrebnih stranih izraza.

  14. Predraže, moje formalno obrazovanje je „profesor jezka“, možda me zato ova tema interesuje više od drugih PR kolega… Nažalost, u PR struku ljudi stižu na razne načine jer kod nas ne postoji adekvatno formalno obrazovanje za to, i često zaboravljaju da je osnovni princip komunikacije da nas slušalac RAZUME, a ne da ga fasciniramo upotrebom stranih reči. Naravno, ima i kolega koje odlično rade svoj posao, i od kojih sam ja mnogo naučila, te se nadam da će i ovaj blogić biti od pomoći nekome ko je tek kročio u svet PR-a. 🙂

  15. Dobar tekst. Ova pojava je vise nego česta u marketing agencijama gde se rogobatne novokovanice i mešanje srpskog i engleskog jezika smatraju za prednost u komunikcaiji. Na žalost, delom sam i sama počela da ih koristim.

  16. Odlično. Ako ti je jezik struka onda će te zanimatii http://www.vokabular.org, pogotovo forum koji seurpavo bavi ovim stvarima.

  17. Draga Sanja, nažalost, i meni se desi, koliko god se trudila… 😦 Valjda je to neminovno…

  18. Predraže, hvala, znam za taj sajt, i hvala Bogu što postoji! 🙂

  19. Odličan tekst. U posljednje vrijeme ukoliko u razgovoru ne koristite tuđice stvarate loš imidž o sebi i to definitivno jeste problem. To je diskurs koji nažalost ima istu dimenziju kao insistiranje na ćirilici. Milice sviđa mi se kako razmišljate. Još jedan proces izgubljen u prevodu je akcija. Akcija nije popust. 😉

  20. Milsim da je to, da tako kažem, preplitanje jezika nešto što je neminovnost, da je bilo u svakom vremenu i da jezik u svako doba izgleda onako kako ga je formiralo između ostalog i to međusobno preplitanje sa drugim jezicima (ako se setimo one divne rečenice da je Srbija „zapad istoku a istok zapadu“, to znači da se preko ovog podneblja ukršta mnogo puteva, ljudi, običaja, kultura. Praktično je nemoguće očuvati i jezik od ljudi koji ga koriste i uticaja jezika onih koji su na ovom prostoru boravili ili i sada borave.

    Da li je to normalno? Mislim da jeste ako nije preterano i nasilno. Mislim da ne treba menjati duh jezika time što ćemo, naprimer, upoterbljavati usamljene ili smatrati samima sobom određene (objašnjene) reči kakogod, gdegod, štagod. Kad ih vidim ili čujem na kraju misli (ili rečenice), gorak mi je ukus u ustima. Uzgred budi rečeno, nisam siguran jer nisam lingvista, da se ove reči pišu sastavljeno u srpskom jeziku (u jeziku iz koga su uzete (engleskom) se pišu sastavljeno). To su engleski doslovni prevodi, i koliko sam ja pratio do pre nekoliko godina, u našem jeziku se na takav način ne koriste. Eto, dakle, i nas u istom poslu kao i Hrvati koji su doslovno prevodili strane reči, što si ti pomenula.

    Dalje, svakom vremenu verovatno smetaju noviteti nastali baš u tom vremenu. Međutim (ovaj primer mnogo volim da pomenem)i bokal je tuđica, pa se niko ne buni. Ali, Turci su daleko u prošlosti.
    Na kraju (opet moj omiljeni primer iz ličnog života) da ispričam i ovo: radio sam za Šveđane; jednom oni nešto pitali, a ja sam u odgovor morao da stavim reč apoteka. U trenu mi „stao mozak“ i ja kažem „apoteka“, a gospođa Šveđanka me pogleda i reče: „Pharmacy“. Dakle, razumela je moju reč,i pomogla mi da je prevedem na engleski.

    Ne verujem da je samo srpski jezik suočen sa ovim. Pre bih rekao da je na sceni (u manjoj ili većoj meri) stvaranje, da se tako izrazim „prirodnog esperanta“. Ono što je esperanto nekada trebalo da postigne, a to je da se svi razumeju time što će nastati hibridni jezik koji će iz svakog jezika da uzme ponešto.

    Negde sam pročitao da će u relativno bliskoj budućnosti (mislim da se radilo o periodu od 100 godina) mnogi jezici izumreti, pa između ostalog i engleski (bez obzira na sadašnji trend anglikacije jezika – srpskog, naprimer, ali i drugih jezika – za sve je kriv Internet 🙂 ) Dakle, uticaj ostalih jezika na engleski biće toliki da će se ovaj izgubiti u obliku kakvog danas poznajemo – postaće sasvim novi jezik.

    Na kraju, i sama si sve lepo objasnila internacionalizacijom, i to je nešto što je neminovnost. Jezici se razvijaju „interferiraju“ što bi rekli foto-fizičari.

    Odličan je tekst

  21. 😀

  22. Evo jos jedna koristan sajt (za decu i njihove roditelje) – za obogacivanje, umesto unazadjivanje jezika:

    http://www.malabiblioteka.net

    Kao i „Vokabular“ imaju i cirilicu i latinicu!

    Pozdrav!

  23. kreativasrpskogjezika

    Драго ми је да сам нашла истомишљеника , јер сам о овој теми такође писала на свом блогу и сматрам да о све већој, а често неоправданој употреби страних речи у нашем језику, треба писати ради буђења свести људи о потреби чувања свог језика. Наравно да треба пратити нове технологије и у том свету примењивати одговарајући речник сачињен од енглеских израза, али је, са друге стране, смешно и неприродно када једна наша јавна личност каже да се ‘абдејтовала’ и вратила на сцену.

    Срдачан поздрав!
    http://kreativasrpskogjezika.wordpress.com/

  24. Cenjena g-djo Milice, BRAVO za izbor teme! Ništa se toliko ne može uskladiti, sem u muzici, kao što se to dešava u lingvističkoj mix-pop reprodukciji – bilo gde i bilo u koje vreme! Prema statističkim podatcima u nekadašnjem srpsko-hrvatskom rečniku bilo je najviše tuđica iz germanskog jezika, što je dovelo taj rečnik na PRVO mesto u svetu, sa najvećim brojem zvanično upotrebljenih reči iz germanskog jezika.
    Tuđice čine nepremostivo premostivim i to ne treba negirati, kao ni tipičnosti „slenga“ iz pojedinih vremenskih razdoblja, kao sve ono što je generacijski postiglo da nepremostive ipak budu premostive vrednosti – posebno ono nešto kao u stilu Milica Calija is cool tj. kul ili Google je od nedavno i Гугл! Tuđice su lingvistički tonovi koji čine nepremostivo premostivim, ali i jedinstveno nezaboravnim! Živele tuđice u svakom jeziku!