PsihoLOŠkinja ili psiholoGICA?

Da li je sufiksalna tvorba imenica za ženske osobe pomodrastvo ili jezička nužnost?

Poslednjih godina, svedocima smo upotrebe najrazličitijih oblika imanica koje bi trebalo da označe ženske agense. Tako ćete danas čuti da je žena doktor i doktorka, i doktorica, i gospođa doktor…

Gospođa Svenka Savić, u svom kodesku neseksističke upotrebe jezika, upotrebu imenica muškog roda pri označavanju žena koje se bave određenim zanimanjem, smatra seksizmom, šovinizmom. Autorka čak osuđuje lingviste, da smišljeno sprovode seksizam u jezičkim normama. O tome je hrvatski lingvista Kalođera pisao još (sa jezičkog stanovišta davne) 1981. godine. On, naime, smatra da je doslednija upotreba formi ženskog roda za zanimanja i titule žena u Zagrebu rezultat organizovane jezičke politike i da “puristi propisuju u hrvatskoj standardnoj varijanti srpskohrvatskog dijasistema dosledniju upotrebu ženskog roda, i tako, istini za volju nenamjerno, slijede pravac koji bi ženski pokret pozdravio. Oni time slijede težnju, vrlo živu u razgovornom jeziku i koja vrlo lako ulazi u pisani standard, tako da imamo potvrda za imenice ženskog roda kao što su atašeica, mecenatkinja, sudkinja, itd.”. Iz ovog citata poznatog zagrebačkog lingviste jasno je da planiranje jezičkog razvoja donosi određene rezultate, ali potvrđuje i da u razgovornom jeziku postoji spontana upotreba “muških” i “ženskih” oblika, buduci da  govornici slede opšti obrazac koji im stoji na raspolaganju u jezičkoj strukturi.

Upravo nepostojanje lingvističkih normi u srpskom jeziku, dovodi do stvaranja dubleta u govornom jeziku, kao što su „psihologica“ i „psihološkinja“, „pedijatrica“ „pedijatrinja“, i slično. Lično, da bih izbegla upotrebu usiljenog „ženskog“ oblika, kada govorim o ženi pedijatru najradije upotrebim reč „doktorka“. Stručno, izvođenje oblika za ženski rod iz muškog, naziva se „mocijski parnjak“, i dobro funkcioniše kod imenica koje smo navikli da slušamo, recimo nastavnik/nastavnica. Malo je nategnuto kod zanimanja koja su modernija, i koja žene obavljaju kraće, istorijski gledano.

S druge strane, muškarci sudije ne prave pitanje što njihovo zanimanje označava imenica koja se deklinira kao imenica ženskog roda. Još drastičniji primer su muškarci koji rade poslove medicinskih sestara, jednom mi je jedan davao injekciju. Kad ste pacijent, lako je oslovljavati ih sa „gospodine“, ali, kako li ih dozivaju doktori po klinikama? Brate? Ako razmišljamo dalje, muškarac koji porađa žene treblo bi da se zove babac?

Ako hoćemo da cepidlačimo, zapitaćemo se i kako imenice koje se ponašaju kao imenice ženskog roda mogu da označavaju muške osobe, na primer vlastita imena Nemanja, Nikola, i slična.

Što se jezika tiče veoma je diskutabilno koliko ovo pitanje ima smisla: imenica ženskog roda može sasvim prirodno da označava osobu muškog pola, recimo, imenica kukavica,koja se deklinirakao imenica ženskog roda, a može označavati i mušku i žensku osobu. To nas dovodi do zaključka da zagovornici „ženskih naziva“ za zanimanja po svaku cenu, ozbiljno mešaju gramatičku kategoriju roda, i prirodni pol koji imenice označavaju.

Jedan od najvećih lingvista na ovim područjima, profesor Ladan, iako je kao vrsni stručnjak mogao tvoriti nove imenice i računati da će, zahvaljujući njegovom lingvističkom autoritetu, biti prihvaćene i zaživeti, ipak je preporučivao upotrebu reči prema sopstvenim afinitetima, dakle „onako kako nam se sviđaju, jer su nam lepe, a označavaju istu stvar“.

Dakle, u jeziku funkcioniše upotreba imenica oblika muškog roda za ženski i obrnuto. U slaganju rečeničnih delova, čak je ostavljeno ogovrniku da izabere da li će rečenčne delove slagati prema gramatičkom, ili prema prirodnom rodu. Tako su gramatički pravilne obe sledeće rečenice:

Pape su u srednjem veku prodavale oproštajnice.

i

Pape su u srednjem veku prodavali oproštajnice.

Stoga zaključujem da je ova tema zanimljivija s feminističkog gledišta.

Ako ste mislili da je ovo tendencija samo srpskog jezika, varate se. I u engleskom sve češće viđamo imenske oblike kao što su:  chairman/chairwoman, spokesman/spokeswoman, foreman/forewoman, dok se kod reči koje ne sadrže „man“ ispred imenice dodaje g-đa, kao, na primer, madam secretary of state.

U srpskom se dodatno komplikuje situacija kada je ovo poslednje zanimanje u pitanju, jer u nas postoji reč „sekretarica“, ali ona označava administrativnu radnicu, ili ličnog asistenta. Tako bi „državna sekretarica“ bila administrativna radnica u državnoj službi, a Hilari Klinton bismo morali da prevedemo kao „državna sekretarka“, jer žena definitivno nije Obamina sekretarica!

Doduše, u engleskom jeziku feminizam je daleko razvijeniji što se tiče lingvistike. Inetresantno je da se jedan britanski feministički pokret zalaže da se u jezik uvede naziv HERSTORY umesto HISTORY, kako bi istorija bila „njena priča“, a ne „njegova priča“. Simpatično koliko god da izgleda, jezički je, naravno, potpuno netačno.

Pitam se, šta bi feministiknje rekle na podelu prema rodovima u jeziku Đirbal, koji je jedan on urođeničkih jezikan Australije. Naime, Đirbal ima sledeća četiri roda:

  1. živa bića, muškarci
  2. žene, voda, vatra, opasne stvari
  3. jestivo voće i povrće
  4. ostalo

(Izvor: Blog osnove Corbett, Geville (1994) „Gender and gender systems“. En R. Asher (ur.) The Encyclopedia of Language and Linguistics, Oxford: Pergamon Press, str. 1347 – 1353.)

Vratimo se upotrebi tvorbenih sufiksa za ženski rod. Čini mi se da će vreme doneti prirodniju upotrebu „ženskih“ naziva zanimanja. Verujem da je i  „doktorka“ zvučalo nategnuto kada se počelo upotrebljavati. Inače, u srpskom jeziku, doktorka je žena koja obavlja doktorski posao, dok je doktorica supruga doktora. Ova značenjsla podela potiče iz vremena kada su žene mahom bile domaćice. Uostalom, i „novi“ nazivi zanimanja u spskom i dalje zvuče rogobatno. I dalje mi se dešava da sagovornicima, naročito starijim, i koji ne koriste internet, teško uspevam da objasnim šta je „PR menadžer“, a sigrna sam da će za nekoliko decenija ovo zanimanje zvučati prilično „obično“. Isto važi i za nove oblike imenica koje označavaju ženski pol. Zato ne bih a priori osuđivala upotrebu „muškog“ oblika za žene koje obavljaju određena zanimanja. I sama se u poslovnim mejlovima potpisujem kao „direktor“, a ne kao „direktorka“, smatrajući da je nebitno kog sam pola za obavljanje posla, već da korespodenta treba da obavestim o svojim nadležnostima u firmi.

Za kraj, dodala bih još jednu jezičku dilemu koja se tiče feminizma: Da li se udatoj ženi treba obraćati sa „gopođo“, a neudatoj sa „gospođice“? Mnoge feministkinje koje su se latile ove teme tvrde da bi sve žene bez razlike morale biti gospođe bez obzira na to jesu li udate ili nisu. Priznajem da mi je bliska ova tvrdnja. Naime, ako ćemo praviti razliku prema bračnom statusu, zadiremo nužno u nečiju privatnost. Ako koristimo „gospođica“ za mlađe žene, a „gospođa“ za starije, još smo na klizavijem terenu, jer može zvučati licemerno ako se starijoj ženi obratite sa „gospođice“, a mlađa se, pak, može uvrediti ako je nazovete „gospođom“, misleći da izgleda starije. Ja bih se, ipak, opredelila za „gospođo“ u svakom slučaju, rukovođena primerom iz italijanskog jezika, gde se oblika „signorina (=gospođica)“, koristi zaista samo u obraćanju devojčurcima. Ako Vas sagovornica ispravi i kaže „ja sam gospođica“, treba poštovati njenu želju da podeli sa Vama nešto iz svog privatnog segmenta života.

Ova tema, nažalost (ili na sreću?), otvara i korišćenje prezimena ženskih osoba. Da li će gospođa Petrović biti Petrovićeva ili Petrovićka, opet, po Pravopisu, zavisi od njenog bračnog stanja. U prvom slučaju Petrović je prezime njenog oca, u drugom muževljevo. I opet, Italijani ovo rešavaju na zgodan način: jednostavno dodaju član za ženski rod ispred prezimena. A kako ćemo mi?

Advertisements

12 responses to “PsihoLOŠkinja ili psiholoGICA?

  1. Drago mi je da ste napisali ovaj post Milice 😉
    Moje licni misljenje je da malo rodne senzitivnosti nije na odmet, posebno ako mozemo da iskoristimo reci koje su vec uvrezene u nas jezik. Pr. pobednik, pobednica; predsednik, predsednica; volonter, volonterka… Kao sto ste napisali u prethodnom blogu, „kao so u rucku“, odmereno. Ipak, cinjenica je d aono sto nam je danas strano sutra vec postaje odomaceno. Kako mi je u pocetku psiholoskinja zvucalo rogobatno i cudno, danas sam vec spremna da po zavrsetku studija to stavim na vizit kartu 😀
    Cudno je d au slucaju reci sudija postoje varijante da se trazi zenski oblik reci poput hrvatske sudinice… A rec je vec zenskog roda.
    Nijedna krajnost nije dobra.

    Pozdrav,
    Milena

  2. Povratni ping: #pratipetak #followfriday 10 razloga da čitate blogove « Uspesi, padovi i život uopšte

  3. Mislim da je u pitanju pomodan trend, koji se preliva iz jedne mnogo šire baruštine, kojim se pod plaštom navodne brige za rodnu i druge ravnopravnosti pokušavaju gurnuti pod tepih mnogo krupniji egzistencijalni i etički problemi. Odprilike kao – obeležite mesta za parkiranje invalida, i skinete odgovornost sa sebe zbog toga što isti umiru od gladi…
    Ozbiljne države – ozbiljno tretiraju sopstveni jezik i pismo. I mi smo u istoriji imali takvih perioda (ali prilično retko – i prilično davno)…

  4. Milena, Vi ste me inspirisali i hvala na tome! 🙂
    Miodraže, u pravu ste potpuno kad pominjete odnos države prema jeziku. I odličan ste primer dali, poredeći to sa parking mestima. Država se bavi odabirom himne, grba, zastave i sličnim nacionalnim obeležjima (što i treba da radi, naravno), ali zaboravlja da je najkorenitije nacionalno obeležje upravo jezik, koji je, eto, prepušten samome sebi, ulici, „rijaliti šouovima“ i sličnim uticajima… 😦

  5. Тајни Свет

    Психолог!
    Све остало су бабунарије.

  6. Vrlo simpatičan odabir slogova za naglašavanje u naslovu, moram da pohvalim 🙂
    Slažem se sa Miodragom po ovom pitanju. Ovde je na delu ispunjavanje neke norme ili forme demokratije, što se uvek radi nauštrb suštine problema – a činjenica je da ispunjavanje norme samo po sebi ne vodi većem poštovanju ni žena ni profesija.
    Većina ovih rogobatnih novokovanica, čini mi se, pravi još veći problem, pošto samo dodatno naglašava podelu i razliku, ne umanjuje je. Kao da žena-psiholog nije psiholog nego nešto tu između. Toliko naglašavanje podele, može samo da vodi većoj podeli.
    Pročitavši još 2008. članak Dejvida Lilija (Reducing sexism in English) http://www.amuart.com/dal/wordsxm.html, gde se predlažu nove zamenice poput WEM, HES, HIR (pritom, ovo nije jedini primer ovakvih predloga), smislio sam i sopstveni predlog. Naime, ako želimo eliminisati diskriminaciju, ne smemo da diskriminišemo ni srednji rod, IT, i ja stoga predlažem da jedinstvena zajednička neseksistička zamenica za sve rodove bude SHIT (she + he + it) 🙂 🙂 🙂

  7. shaputalica

    Odlična opservacija.
    Uvek me je lično izluđivalo prebacivanje lopte na drugu stranu, u ovom slučaju minorizacija realnih i svakodnevnih problema sa kojima se susrećemo i insistiranje na „jezičkoj ravnopravnosti“.
    Da li mi je bitno hoću li biti „zamenik“ direktora ako radim i primam redovnu platu?
    Ili ću po svaku cenu insistirati da budem zamenica, kao da je taj neko tamo imenica? Forma i suština…

  8. shaputalica

    I da, postoje primeri gde je to lako i jednostavno, ali neke mi reči nekako neće preko jezika, pa nek su po sto puta ženskog roda…zvuče ružno, rogobatno i tuđe.

  9. Moj predlog: a propos (!) psiholog/psihologica, da li bi slovenska varianta psiholog/psihologinja na srpskom zvučila strano?

    Ili zvučala? Izvinjavam se.

  10. @Marko Crnkovič: meni zvuči isto kao psihologica…

  11. A meni psihologica ne zvuči ni srpski – ma da nisam baš komepentan da sudim –, a kamo li slovenski!

  12. Kompetentan, naravno.