Da li je prevodiocima odzvonilo?

Са укусом усана
Ја сам на вожњу
Ти си отрован сам клизања под
Са укусом отров рај
сам зависник сам да вас
Зар не знаш да си отрован

Ovako zvuči refren pesme „Toxic“ pevačice Britni Spirs kada je prevede automatski „Guglov“ prevodilac. Iako je informatika mnogo napredovala poslednjih godina, i dalje je potreban živ prevodilac da bi prevod zvučao suvislo.

Postoji mnogo različitih mišljenja o tome šta je prevođenje, ali ovde ću navesti samo sledeća tri:

  1. Prevođenje predstavlja svako iskazivanje misli rečima, pa i maternjeg jezika.
  2. Po drugom shvatanju, prevođenje uopšte nije moguće, pa samim tim i ne postoji. Zašto? Pobornici ove teorije tvrde da je nemoguće preneti sve ono što je utkano u neki iskaz, okolnosti pod kojim je iskaz nastao, skrivena značenja, stav govornika, i sl.
  3. Treća definicija je „zatna sredina“ prethodne dve krajnosti: prevođenje je proces pretvaranja jednog jezičkog sistema u elemente drugog, kao i prenošenje pojednih vanjezičkih sadržaja iz jednog jezika u drugi.

Treća definicija nudi i odgovor na pitanje zašto kompjuteri ne mogu biti prevodioci. Tačnije, kompjuteri, budući da mogu da zamenjuju ljude u mehaničkim, repetitivnim radnjama, mogu da posluže za prevođenje tehničkih uputstava, mada bih se i u tom slučaju samo u krajnjoj nuždi opredelila za kompjuterski prevod. Zašto?

Osim činjenice da za reči koje imaju dva značenja kompjuter uvek bira prvo, i neretko pogrešno (tako, primera radi, u prevodima sa italijanskog čuveni Rimski forum postaje „rimska rupa“, budući da italijansko „foro“ ima oba značenja), kompjuteri, koliko god moćni bili, ipak ne umeju da misle (valda su im zato homonimi nerešiva zagonetka). A složićete se da je prevođenje misaoni proces. Jer, toliko često je nemoguće prevesti rečenicu pukim prevođenjem njenih elemenata. Poseban izazov za prevođenje su stihovi, pa makar bili prozaični kao sa početka ovog teksta.

Poseban izazov za prevodioce predstavljaju takozvani lokalizmi. Ima još mnogo naziva za ovu vrstu termina u teoriji prevođenja, a suština je da se, ili ne mogu prevesti jednom rečju, već sintagmom koja će objasniti o čemu je reč, ili se uz prevod mora dodati fusnota kao primedba prevodioca, skraćeno: prim.prev.

Za prevođenje, dakle, nužno je biti čovek.  U tom smislu, prevodioci ne treba da se brinu da će ih potisnuti kompjuteri.

Lično msilim da su prevodioci, makar oni stručni za engleski jezik, više ugroženi činjenicom da sve više obrazovanog sveta podrazumeva znanje engleskog jezika, te da kompanije kao jedan od uslova za zapošljavanje postavljaju znanje engleskog jezika, i nemaju namere da izdvajaju novac za dodatne troškove prevođenja ako to nije neophodno. Prevodioci će, dakle, prevoditi zvanične dokumente poslovne komunikacije, ili će prevoditi smiultano, ili će se specijalizovati za manje poznate jezike.

Kao i u svakoj drugoj branši, i u ovoj je neophodno konstanto usavršavanje.

Učenje je proces koji traje čitav život, rekao je Piter Daker, i bio potpuno u pravu.

p.s. Citat je prevod rečenice „Learning is a life long process“. Kompjuter je prevodi kao „Učenje je život dug proces“. 🙂

Advertisements

4 responses to “Da li je prevodiocima odzvonilo?

  1. Kao neko ko je u poslednjih 13 godina najviše zarađivao na ispravljanju tuđih, loših prevoda (uglavnom naših „sudskih tumača…) mogu sa apsolutnom sigurnošću da kažem da će posla za prevodioce uvek biti. Ma koliko tehnologija napredovala, aksiom ostaje aksiom – jezik je živa stvar i menja se svakodnevno. Čak se ni najveća književna dela ne pišu književnim jezikom od kada se čika Billy Shakespeare pojavio na sceni u 16. veku. Uz dužno poštovanje Živojinovići i Panduroviću, ni prevod njegovog opusa na naš jezik nije odrađen kako treba.

    Uporno objašnjavam ljudima da prevođenje nije samo prevođenje, već prevođenje i lokalizacija. Kada su pesme i drame u pitanju, onda tu ima i prepeva. Sve to kako bi se prenela ona srž i poenta koja se ne nalazu u delu, već između njenih redova. Sa dokumentima je isto tako bitno poznavati i zakone i termine područja na čiji jezik prevodite. Ozbiljna firma je svesna toga da jedan sinonim ili greška u kucanju u dokumentu, ugovoru, specifikaciji proizvoda, itd. može da dovede do poražavajućih zakonskih komplikacija i rado plaća dobrog prevodioca da bi se to izbeglo.

  2. Povratni ping: Jubilarni 200-ti post i baš #pratipetak #followfriday :) « Uspesi, padovi i život uopšte

  3. Verujem da je najteže prepevavati i prevoditi stihove.
    Verujem da će posla za prevodioce biti još dugo.
    Sviđa mi se tvoj blog, kao i izbor tema 🙂

  4. Hvala vam na podršci, i na potvrdi da će posla za prevodioce – biti! 🙂