Srpski brend, a nije (samo) ajvar

Reč „brend“ danas je, čini mi se, jeftinija nego ikad. Čim se lansira novi proizvod, predstavnici kompanije koja ga je lansirala već govore o „našem novom brendu“. Kao da nisu potrebne godine kvalitetnog rada da bi nešto ili neko postalo brend.
Štaviše, privatizacije uspešnih preduzeća nisu donele pomak u tom smisli: novi vlasnici uglavnom bi „se vozili“ na slavi brendova koje su zatekli, bez uspeha da pokušaju da izgrade novi.
Srećom, postoje u Srbiji svetli primeri koji svedoče u prilog tome da neko ipak ima volje i snage da izgradi sopstveni brend.
Odlična studija slučaja mogao bi da bude brend “Chipsy”, kompanije Marbo, ali, budući da on više nije u vlasništvu svojih tvoraca, već je prešao u sastav kompanije Pepsi, govoriću o brendu koji su sami izgradili, a i dalje poseduju, vlasnici beogradske kompanije Foodland doo.
Kompanija je osnovana pre deset godina, sa sedištem u Beogradu, što je sasvim razumljivo sa stanovišta poslovnih kontakata, prodaje i nabavke, ali sa proizvodnjom u podnožju Kopaonika, jer je ideja kompanije proizvodnja organske hrane od prirodno gajenih sirovina. Proizvodi su podeljene u tri robne marke: Bakina tajna (džemovi, pekmezi, sokovi, zimnica i sl .), Amfissa (mediteranska zimnica) i Terra Organica (koliko shvatam, to je “organskija” verzija Bakine tajne). Bakinu tajnu primetila sam pre nekoliko godina jer je, iz moje ženske perspektive, bila “najslađa u rafu” – nije bila obična tegla sa džemom, bila je to tegla lepog oblika, sa papirnim pokrivačem preko poklopca, koji je asocirao na karirane krpice, kakvima su naše bake zatvarale tegle. A najbitnije od svega (i ovo važi za svaki proizvod): kvalitet je bio odličan. I još bitnije: ostao odličan.
Dakle, deset godina, neagresivnom ali kontinuiranom kampanjom, saradnjom sa kulinarskim magazinima, istrajavanjem u kvalitetu i odličnim dizajnom ambalaže, Bakina tajna prerasla je u pravi, pravcati brend. Treba li tome boljeg dokaza od najnovije kampanje McDonaldsa za novu vrstu hamburgera sa ajvarom, na kojoj logotip “Bakina tajna” stoji tik uz logotip “McDonalds”. Vlasnici brenda Bakina tajna, mogu smatrati da su uspeli. Jer, ako brend kakav je McDonalds, koji je, složićete se, bez obzira na lične gurmanske afinitete, svetski poznat brend, odluči da, najpre, radi sa njihovom firmom, a potom u istu ravan sa svojim logotipom, na svojoj kampanji, stavi i jedan domaći brend, taj brend je dobio vrhunsko priznanje.
Interesantno, to nije jedino “svetsko” okruženje Bakine tajne. Nekoliko dana posle pojavljivanja bilborda, primetila sam ovaj logo i na meniju restorana “Public Dine&Wine”, u istoj ravni sa svetski poznatim proizvođačima sireva, maslinovog ulja, i drugih sirovina kojima se ponosi ovaj restoran.
Ukratko, ključ uspeha Bakine tajne: kvalitet i dobar dizajn. I konstantno ulaganje u ova dva. Nedavno je Peter Gregson za Foodland uradio fantastičan redizajn boce za kečap. Slika govori više od reči:

Advertisements

9 responses to “Srpski brend, a nije (samo) ajvar

  1. DejanVisekruna

    🙂

  2. Petar Stakić

    Tačno. I mene nervira kada čujem da neko kaže „lansirali smo novi brend”. Lepo si rekla na početku, proizvodu je potrebno vreme da bi postao brend. Od njegovog kvaliteta zavisi da li će to biti pre ili kasnije (ili nikada).
    Dizajn boce sa kečapom je sjajan. :):)

    • …ili nikad – lepo si to rekao. A znaš šta je interesantno? Ako je brend dovoljno jak, tleriše mu se pad u kvalitetu, npr. vidi šta ej Swislion uradio od recepture za Eurokrem. A i dalje se prodaje…

  3. Foodland je super slatka kompanija. Mene (mozda vise nego ostale) dizajn nekog proizvoda prilicno ume da privuce/odbije od kupovine. Oni su uspeli da spoje kvalitetne proizvode i sjajan dizajn.

    Mislim da su zaista uspeli da naprave brend. Inace, ovaj dizajn za kecap (i ja sam pisala o njima, nedavno – http://loveleyla.com/peter-gregson-studio-i-bakina-tajna) se pojavio i na sajtu LovelyPackage, sto je vec prilicno priznanje.

  4. Probali smo neke “Amfissa“ proizvode i bili su sasvim OK

  5. Ognjen Šestić

    Ko kupuje Bakinu tajnu, ima viška para. Ovaj brend stvarno nije za prosečnog srpskog potrošača (ni za one ispod proseka, tačnije nije za većinu), ako je verovati statističkim podacima prosečnoj plati i prosečnoj potrošačkoj korpi.
    Ako vam se idući put dok budete kupovali u lokalnoj prodavnici učini da vas neko prati, ne pitajte za kim ide pljačkaš. Ide za vama 😀
    Šalu na stranu, dobro je da i mi brend za izvoz imamo.