Prazilook

Moraju li turisti da se oblače kao idioti?

Nekada su turisti bili lepi.
(doduše, ja patim od modne nostalgije, tvrdim da su svi ljudi bili lepši pedesetih, kada su se fino češljali i nosili krojenu odeću). Nekada su turisti bili veoma obrazovani i imućni ljudi, koji su putovali kao neka vrsta ambasadora svojih zemalja, da bi stekli nova iskustva, videli nova mesta, upoznali nove ljude… Smatrali su da treba i da obuku najbolje što imaju za tu priliku.
Danas je drugačije. Osim što i mnogo neobrazovaniji i prostiji slojevi društva imaju priliku da putuju na mesta koja su im do pre nekoliko decenija bila nedostižna (primerice Venecija), toleriše svaki vid odevanja koji ima za svrhu da pokriva telo. Ovo je postalo posebno izraženo kod turista, koji, pod izgovorom udobnosti, oblače najružniju odeću koju možete da zamislite.
Nedavno sprovedena anketa govori u prilog tome da su Britanci najgore odeveni turisti, ali ni ostale nacije ne mogu se podičiti boljim izgledom u inostranstvu. Izuzetak su Italijani, gde god se nalazili, pa je strahovita razlika u odevanju između domorodaca i idiotski odevenih turista najočiglednija u Italiji.
Naime, prosečni Italijani, nasumice fotografisani na ulici, izgledaju ovako:

Italijanke, takođe nasumično slikane, izgledaju ovako:

Starije gospođe ovako odevene idu na venecijansku pijacu:

Zašto onda turisti u Veneciji smatraju da je prihvatljivo da izgledaju ovako?

Još crnje i gore, zašto turistkinje (koje bi, budući žene, trebalo da imaju više dodira sa odevanjem, to im se servira u svim magazinima), izgledaju ovako?

U kom stanju svesti ove žene, uopšte, kupe ove „tri četvrt“ pantalone? Ili ciklama helanke? Da li i u matičnoj zemlji pokazuju na ulici brushalter i salo? Da li muškarci toliko štede za put u Italiju da moraju da nose reklamne majice? I nemaju za cipele, pa moraju da nose sandale i papuče? Ili svi imaju strašne kurije oči zbog kojih ne mogu da nose normalnu obuću?
Odlika odvratno izgledajućeg turiste nije samo mapa u ruci i fotoaparat oko vrata. Ne, to je čitav niz modnih katastrofa: odeća od najlona i/ili poliestera, sportski dresovi zemlje iz koje dolaze, nezamislivi deseni i/ili neonske i fluo boje, natpisi „JA VOLIM (dodati zemlju u kojoj je, ili iz koje je turista)“, zatim čarape – najčešće bele teniske čarape, u bilo kojoj vrsti obuće, neretko u sandalama, papučama, ili, meni posebno odvratnim Crocks gumenim klompama. Čak iako se dogodi da odabir odevnih predmeta ne bude katastrofalan, način na koji ih turisti obično nose svakako jeste. Na primer: majica se obavezno uvuče u šorts ili bermude, koje se zakopčaju što više iznad struka, i pritegnu kaišem.
Pođemo li dalje od odeće (da ne bude da sam površna), primetićemo da se turisti obično kreću u grupama, valjda iz straha da ih ne pojede lokalno stanovništvo, govore glasno, dovikuju se, upiru prstom, i pokazuju čitav niz neprihvatljivih ponašanja.
Ne razumem zašto. Iskreno, ne razumem. Kako se na sve te ljude ne „zalepi“ malo italijanske lepote i stila, što sa ljudi, što sa zgrada, kad su već tu. Je li moguće da ne primećuju druge, i ne vide koliko su sami smešno odeveni?
Nisam psiholog, i moja znanja iz te oblasti su isključivo amaterska, ali donekle mogu da razumem glasan govor i neumesnu gestikulaciju pod izgovorom „na odmoru smo, opustili smo se“… Ali, koji je izgovor da izgledaš kao karikatura?

Za kraj, dodaću da se sve navedeno ne odnosi na japanske turiste (osim, ponekad, čarapa). Oni se odevaju odmereno ako su muškarci, ljupko ako su žene, koje upotpunjuju svoju slatkoću šeširićima, govore tiho i veoma su učtivi.

Advertisements

16 responses to “Prazilook

  1. Fenomen loseg odevanja mogu da objasnim…. Uvek sam izbegavao spojene gradove uturistickim aranzmanima….. I mean – na koji nacin ti mozes da osetis grad ako te istovare ispred necega na 20 minuta i onda pozuruju da se vratis u autobus jer ima jos dosta toga da se vidi. Tako mi je bilo na turi po Barceloni…. Od Sagrada de familia pamtim jedino ogromnu baru u koju sam ugazio dok sam silazio sa basa…..

    Vecina turista koja obilazi evropske metropole cine to preko agencija koje nude aranzmane tipa „Posetite Veneciju, Bec, Berlin, Barcelonu, Prag, Pariz i Amsterdam – 10 dana“. Od tih deset dana imaju dva ili tri nocenja (na nagovor vodje puta da se ne sire neprijatni mirisi po basu), a ostatak provedu vozeci se besomucno stotinama i stotinama kilometara diljem Evrope te i spavajuci sa svojim crnim povezima za oci zgrceni na nekom sedistu „super luksuznog klimatizovanog autobusa“.

    Kao rezultat te vrste debilizma u turizmu, vecina ucesnika povorke „vidi sve al – opet nista“ nije spremna guzvati se u svojim markiranim stvarima vec po pravilu odeva ono u cemu najlakse moze da se kunja u busu, ono sto nije steta ako se isfleka kafom sa benzinske pumpe kad majstor malo jace zakoci i ono sto moze da se smota u kesu i nabije u neki kraj torbe nakon presvlacenja i zaboravi do povratka…….

    To se na britance ne odnosi…. Oni su nekulturni, nevaspitani i lose odeveni i kad su kod kuce……

  2. Mislim da je u pitanju kulturna razlika, tj. ti turisti se tako oblače i kod kuće. Ima kultura kojima nije prioritet izgled po modnim pravilima (naročito one po Centralnoj Evropi) isto kao što Italijanima ne ide od ruke recimo profesionalnost 🙂

  3. Славица

    Јако ми се допада овај осврт, Милице. Ево мог прилога туризмоидиотизму, ако га се добро сећам. У једном Зупанцовом (можда није, али јесте неки модеран или постмодеран Словенац) постоји сатирично виђење апокалиптичних, последњих дана, који су свако мало поново актуелни. Последња сцена виђења, кад се земља већ обрушила у саму себе и збрисала све са свог лица – из пукотина излазе преживела најжилавија врста – туристи! Сликају и снимају све. За успомену и дуго сећање.
    Више од трифртаљних панаталоница, које не могу ником живом добро стајати јер скраћују човекову фигуру и усправност, у буквалном и фигуративном смислу, чине га инфантилним, следеће што ми смета је свеопшта визуализација.: само снимају, снимају, више ни не гледају својим очима него окуларима. А о траговима у души и свести да не говорим.

  4. Ovi turisti su te dobro nasekirali. U uobičajenim situacijama više ih gotovo ne primjećujem po gradu – djeluju mi kao neke fleke po ulicama 🙂

  5. Povratni ping: Praziluk nema pol | MILICA ČALIJA blog

  6. Vidite Milice, turisti se oblace onako kako im odgovara i kako se osecaju prijatno a nazivati nekoga idiotom zbog nacina na koji se oblaci je u najmanju ruku uvredljivo. Za razliku od nekih drugih kultura angloamericka ne robuje spoljasnjem izgledu i merilo vrednosti svake pojedinacne osobe ipak nije da li nosi majcu sa oznakom I love USA (Canada, UK, Toronto Maple Leafs.. stagod..), karirane bermudice, ili Crocks (fenomenalno udobne za bilo kakvo turisticko celodnevno trckaranje po gradu), vec neke druge stvari.
    Ovakvo oblacenje je cisto kulturoloska stvar, casual stil oblacenja u severnoj Americi, pa sta? Cini li nas to sve ovde kolektivno idiotima, zato sto ne trckamo po pijacama, prodavnicama i u neobaveznim izlascima utegnuti sa kilogramima sminke i najsvezijom frizurom na stiklicama od 10 cm, sto se deblje zene ne libe da obuku i ponesto malo uze ili otvorenije, sto je nosenje dreseva i raznoraznih stvari koje obelezavaju nacionalnu pripadnost relativno uobicajena stvar i sto je udobnost u neformalnim situacijama na prvom mestu.

    Ono sto je za nekoga smesno, ruzno neukusno (idiotski!?), za nekoga iz druge kulture je nesto sto je standard. U svetu koji sve vise postaje globalno selo, poznavanje, prihvatanje i pre svega POSTOVANJE drugih kultura makar koliko nam one smesno ili drugacije izgledale bi isto trebao da bude standard.

    A sto se praziluka tice, on se meri nekim drugim stvarima a ne stilom oblacenja 🙂

    • Draga Nikolina,
      Svako ko se u ovom postu prepoznao, verujem, ne oseća se lepo. Ono što, ipak, možete da uradite, jeste da ovaj post shvatite kao besplatnu lekciju iz stila, te da prestanete da nosite ružne gumene klompe i nukusnu odeću. Što se tiče šminke i štiklica, gde sam ja to tačno pomenula? Kako ste iz mog teksta uspeli da shvatite da stil znači izgledati kao pevaljka? Naprotiv, draga Nikolina, tona šminke, naročito danju, je odraz izrazitog neukusa. Štikle su, makar iz mog putničkog iskustva, nepraktične, ali alternativa štiklama nikako ne sme biti crocks, ili (O, Bože!) uggs! Ima toliko divne odeće u kojoj se da udobno hodati. Ja sam izuzetno tolerantna osoba prema različitostima, i izrazito poštujem tuđe kulture, pa baš zbog toga ne mislim da je primereno obučen kao idiot obilaziti nečije istorijske spomenike. Takođe smatram da je nadasve neukusno i nekulturno biti debeo. Tu ne pomaže „sakrivanje“ kilograma odevanjem, tu pomaže dijeta!
      Uzgred, očigledno ne poznajete „angloameričku“ kulturu, inače ne biste svrstavali u isti koš SAD i Veliku Britaniju. Obe, naime, jaaaako robuju izgledu, posebno prva. To je ono što odvaja plebs od elite.

  7. Draga Milice,
    Varate se u proceni reakcije prosecnog smesnoizgledajuceg britansko/americkog turiste prilikom citanja nekog ovakvog teksta. Polazeci od vrednosti kulturnog okruzenja koje poznajete, mislite da biste istu reakciju kakvu biste dobili negde na Balkanu (da se neko oseca neprijatno) dobili i od njih. E pa – ne biste. Oni eventualno mogu da prevrnu ocima ili se nasmeju na takve komentare, ili uzvrate podjednako uvredljivim komentarima po drugu stranu posto i njima isto tako smetaju kulturoloske razlike koji oni sa svoje strane primecuju.

    Za ovih desetak godina zivota, rada i skolovanja po raznoraznim zemljama sveta (ukljucujuci i gorespomenute izvore idiotolikih turista), videla sam u mnogo navrata koliko kulturoloske razlike mogu da uticu na ljude, kolike predrasude mogu da nose i kakav izvor nesporazuma mogu da budu. Tolerancija, nije floskula kojom se mase po potrebi, vec nacin razmisljanja, shvatanja sveta i prihvatanja razlicitosti u istom. Reci “ja sam izuzetno tolerantna osoba” i posmatrati svet kroz vizuru tolerancije i uzajamnog prihvatanja (i ponasati se u skladu sa tim) razlicite su stvari. Nebitno da li su u pitanju druge kulture, debeli ljudi, osobe sa posebnim potrebama isl.

    Vasu izjavu o debelim ljudima prosto ne zelim ni da komentarisem, strasno mi je da neko moze da ima toliko predrasuda prema necemu sto u najvecem broju slucajeva nije niciji licni izbor vec bolest. Ali ne krivim vas. Zivite u sredini u kojoj ce mnogo jos morati da se uci o toleranciji, prihvatanju razlicitosti i vasi stavovi su u krajnjoj liniji i odraz kulturoloskog miljea i komunikacione kulture okruzenja u kome se nalazite. Ipak, pokusajte nekad da zagrebete ispod povrsine, markirane garderobe, fancy stila i slim figure raznoraznih „elita“ – mozda se i pozitivno iznenadite onim sto pronadjete kod nekih ljudi 😉

    • Nikolina, kao što neću kupiti proizvod u ružnoj ambalaži, neću „zagrebati“ nečiju neprivlačnu površinu. Tačka. Ako je bolest, može se lečiti, ali, budući da slučajno blisko poznajem dosta nutricionista, znam da je vrlo retko uzrok bolest, a mnogo češće nemar prema sebi. Da se razumemo, tolerantna jesam, prema različitostima u domenu mišljenja (kao što vidite), političkih opredeljenja, verskih uverenja, seksualne opredeljenosti… ali ne mogu da tolerišem nepristojnost. A biti debeo je, u najmanju ruku, nepristojno i u ravni je sa neodržavanjem higijene usta, na primer.
      Žao mi je ako sam nekoga uvredila, zaista mi je iskreno žao. Ali to je moje mišljenje, i stojim iza njega, iako je isključivo. A što se kulturološkog konteksta tiče, to mišljenje sam i razvila u nekim drugim zemljama, koje nisu Srbija – očigledno nam se iskustva razlikuju, ali moram Vam priznati da me raduje postojanje neistomišljenika 🙂

  8. Natalija Kantar

    Ne razumem agresivnu reakciju osobe sa imenom Nikolina. Tolerancija prema nečijem izboru – SVAKAKO. Tolerancija prema nevaspitanju i nepristojnosti – NIKAKO. Različitost i nepristojnost su dve zasebne kategorije. Usput budi rečeno, zastupati toleranciju znači napisati komentar koji odražava istu i nikako ne unositi detalje koji ne stoje u tekstu i koji su rezultat Vašeg vidjenja stvari…. a na Zapadu, za koji se ,kačite’, su po tom pitanju neumoljivi, kod nas još i možete da se provučete…..zahvaljujući našoj toleranciji:)

  9. Složio bih se sa Natalijom po pitanju naše tolerancije – to je ono kada dobiješ batine jer si obučen drugačije.

    • Batine su još i dobre, modrice prođu posle nekog vremena.
      Teže je sa nazadovanjem u poslu, ili, još gore, nemogućnošću zaposlenja, napadima na kuću i/ili porodicu, ucenama… spisak je beskrajan 😦

  10. Problem je sto se kod nas pokazuje tolerancija prema tom vidu nasilja nad dostojanstvenom zivotu, a netolerancija prema razlicitosti se posle korisit kao ventil za sve probleme. U svakom slucaju, svako tumaci i primenjuje toleranciju kako mu odgovara te je i ona izgubila na vrednosti.

  11. Prica o ovome se vodila pre tri godine, ali moram da se ubacim:
    gojaznost je bolest, ali retko kad bolest izaziva gojaznost. u pitanju su jednocifreni brojevi gojaznih ljudi koji, zbog problema sa endokrinim zlezdama ili sl dolaze do preterane kilaze – u 90+% slucajeva u pitanju je lenjost, nedostatak entuzijazma, zelje za zivotom, prosperitetom, kvalitetom istog, i jednostavno, obicna apatija i nemanje samopostovanja ili zelje (i potrebe) za zdravim i/ili estetskim, kada je telo u pitanju.

    I da, reci „ako me voli ovaku kakva sam volece me zauvek“ je kretensko racionalisanje, jer UVEK ce biti neko ko ce te voleti, neko ciji kvalitet partnera se svodi na to da si suprotnog pola i da mozes da hodas i pricas u isto vreme. i da nemas brkove.

    „Zivimo u sredini koa ce morati dosta da nauci o toleranciji“ je recenica koju mi je servirao gej momak kada sam odbio da se ljubimo. Hitler je izjavio nesto slicno pre nego sto je napao Poljsku „da bi zastitio Poljski narod od Poljske vlasti“. Tolerancija nije da ocutim kada mojoj cerkici kazes „ok je biti gojazan ako te to cini srecnom“. Ali bi bilo ok reci joj da je BOLESTI (koje gojaznost izaziva), ODBIJANJE (ok, zivimo u patrijahalnom drustvu, sumnjam da ce moja cerkica to da promeni, a i ne zelim da bude svetac-mucenik, zelim SAMO da bude srecna), samopostovanje, biti zadovoljan sobom (da, lepo telo se gradi, i na kraju, budes ponosan na svojih ruku delo), itd itd itd itd.

    Smatram za sebe da sam inteligentan momak, lepe spoljashnjosti, kreativan, socijalno prihvacen, duhovit, sa ustaljenim poslom (finansijski i stambeno obezbedjene), sa divnim prijateljima, hobijima, seksualno inteligentan, nezan, romantican itd itd itd – odlican materijal za decka. I da, zahtevam da moj partner vodi racuna o svom telu. ZAHTEVAM 🙂 Jer znam koliko ljudi mogu biti nesrecni i bez cilja kada to ne rade 🙂

    A i, iskreno, uzivam u lepoti svoje deovjke.Cini me srecnijim, ponosnim. Cinjenica je da je njena inteligencija, snaga, duh ono sto me je zadrzalo, a lepota privukla. Da, deovjkama sa Milicine slike necu dati sansu, zaista su, kako kazete, mozda majke Tereze – ali ja to necu saznati, a ljubav koju mogu da naslikam prstima po vazduhu – konzumirace neka druga.

    —-

    Skraceno:
    aj ne filozofirajte. Vrlo je jednostavno:
    – Ako si gojazna – manje jedi.
    – ako nemas para – vise radi.
    – ako nisi sretna u ljubavi – vise se potrudi.
    …i to je to 🙂

    I nemoj mi reci da si sretna sa tih 20 kg viska, sa tim dosadnim, neinventivnim poslom u butiku i sa tipom sa koijm brojis sekunde dok ne zavrsi sa seksom, da mozes da pratis farmu, jer onda vredjas moju inteligenciju, a onda nema svrhe da pricamo.

    • …i ako neko bude hteo da te kontaktira posle ovog opisa (inteligentan, situiran itd…), moze slobodno da me zamoli za kontakt! 🙂