Mesečne arhive: april 2011

Jadno za Japan

photo by toonpool.com

Znate kako obično donosite pogrešne zaključke na osnovu sopstvenih predubeđenja, bilo dobrih, bilo loših? Ponekad su i bezazlena, na primer, ako vidimo bebu u plavom zaključićemo da je dečak. Kaže meni jutros moj muž, inače veliki poštovalac Japana i njegove kutlure, a posebno nesrećnog Sendaija, pogođenog zemljotresom i cunamijem, koji je imao sreću i da poseti, kako je gradska Vlada smislila super akciju za pomoć Japanu. Naime, danas će deliti sadnice trešnjinog drveta, a za uzvrat se očekuje da se sadnice „otkupe“ dobrovoljnim prilozima građana. Nažalost, moj dragi je pogrešno shvatio smisao akcije, koja, zapravo, nije uopšte imala za cilj prikupljanje dobrovoljnih priloga, već samo podelu 1001 sadnice Beograđanima. Neka „Slađa“ je na prigodnoj priredbi pročitala kako je smisao akcije da se svako ko je dobio sadnicu svakog proleća, kad trešnja procveta, seti Japana i zemljotresa (bilo je ok dok je čitala, kad je trebalo da izgovori jednu jedinu rečenicu bez gledanja u papir, „Slađa“ se zbunila, otuda nadimak).
Izvinite, možda sam glupa, ali, ne razumem kako će trešnje zasađene po beogradskom ataru da pomognu Japanu. To bi bilo isto kao da je Vlada Japana, umesto da donira sredstva za renoviranje porodilišta „Dragiša Mišović“, podelila japanskim trudnicama 1001 trudničku spavaćicu, pa kad budu spavale u njima, neka se sete da žene u Srbiji nemaju pristojno porodilište. Ili, umesto donacije u vidu žutih autobusa, da su građanima Tokija podelili bicikle, da bi mislili na nas koji se gužvamo u GSP-u dok voze…
No, na stranu besmisao cele akcije. Ono što je mnogo strašnije, i što je ovu (ne baš sjajnu, ali ipak simboličnu) ideju bacilo u mračnu senku, jeste tzv. „Česnica Sindrom“. To pojava da se prilikom javnog lomljenja česnice, o prazniku koji bi trebalo da simbolizuje Mir i rođenje Hristovo, Beograđani divljački otimaju i tuku kako bi zagrabili više ‘leba i eventualno pronašli novčić. Epilog današnje akcije: Tri žene su povređene, od kojih jedna teže prilikom podele sadnica japanske trešnje na skupu podrške na Trgu republike „Beograd za Japan“.A sve je moglo da se organizuje kao jedna divna humanitarna akcija, o kakvoj je moj već pomenuti muž pomislio da se radi.
Ili je 1001 sadnica mogla da se posadi, na primer, na Adi, ili na Avali, ili gde god da čitaocu padne na pamet, i da one impresivno cvetaju svakog proleća i da zaista podsećaju na Japan, štaviše, da postanu turistička atrakcija, kakve su trešnje ispred Bele kuće u Vašingtonu. Ionako Beograd oskudeva sa turistički atraktivnim destinacijama.

Trešnje u cvatu ispred Bele kuće

Nažalost, akcija koja je trebalo da simbolizuje dobru volju, još jednom je pokazala kakvi smo divljaci.
Mene je sramota umesto onih koji su se otimali, i nadam se da narod Japana, zauzet svojom aktuelnom mukom, neće stići da o ovome gleda i čita u vestima. 😦

Advertisements