Mesečne arhive: avgust 2011

Kampanja nije samo za potrošače

Daleke 1985. godine Dire Starits snimili su svoj najveći hit „Money For Nothing“, nastao u vreme velike ekonoske krize, a dve godine po nastanku MTV-a. Rečju, pesma je glas radničke klase koja grca šljakajući, dok ovi sa MTV-a dobijaju „money for nothing and chicks for free„. 

Od kad sam počela da se bavim PR-om i marketingom u korporativnom kontekstu (čitaj: u proizvodnim preduzećima) neprestano se susrećem sa sindromom koji već u svojoj intenoj terminologiji zovem „Money For Nothing and Chicks for Free“. Naime, svaki put kad bi kolege iz proizvodnje bile u prilici da prisustvuju kakvim akcijama marketinga, kao što su snimanje korporativnog filma, snimanje reklame, sastanci sa kreativnim agencijama i sl, uvek bi se kroz redove radnika provlačio zaključak da je „život nekome mejka, a nekome maćeha“, jer, eto, neko radi i crnči, a neko „se zeza i posao mu je pesma!“.

Nije ovde reč samo o tome da je trava zelenija preko plota. Razumljivo je da radnici koji ceo radni dan provedu pored proizvodne linije misle da je mnogo lagodnije raditi u kancelariji, a od svih kancelarija, najzabavnije je raditi u onoj koja se bavi kreativnim rešenjima, kampanjama, oglašavanjem… Slagala bih kad bih rekla da nije. Ali, svako ko se bavi marketingom i/ili PR-om zna da ima i teških dana, beskrajnog radnog vremena, rada vikendom i uveče, mukotrpnih pregovaranja, overe štampe koja često traje i do kasno u noć, duvanja na stotine balona, organizovanja promocija nedeljom ujutru… ok, prestajem da nabrajam, jer nije mi ideja da ovaj post pretvorim u kuknjavu. Posao u marketingu ima teških trenutaka, ali je istovremeno i predivan. Ali, neko ko ga posmatra sa strane, lako će videti samo lepšu stranu. Zato je važno da se jednako koliko potrošačima i javnosti obaćate i zaposlenima. To ne samo da će doprineti da razumeju da i Vaš posao ume da bude težak, već će Vam dati i jednu potpuno novu javnost kao nosioca „word of mouth“ marketinga. Kako to postići?

Novi proizvodi

Ukoliko uvodite novi proizvod, menjate postojeći ili redizajnirate ambalažu, neka to zaposleni prvi saznaju. Nije prijatno ako učestvujete u stvaranju nekog proizvoda, a prvi put shvatite da ga drugačije pakuju kad ga vidite na polici. Zato i pre nego što se potrošači susretnu sa novinama, o tome treba obavestiti zaposlene, ako postoji uzorak i dati im ga. Tako ćete, osim što će zaposleni shvatiti da su važni jer dobijaju ekskluzivnu informaciju, dobiti nove ambasadore brenda koji će sa porodicama i prijateljima pričati o pozitivnim promenama koje očekuju potrošače.

Interne novine

Iako se često postavlja pitanje ko treba da uređuje interne novine, služba ljudskih resursa ili služba komunikacija (a u slučaju Intraneta još je gore – tu se kao „uređivačko telo“ pominje i IT služba!) odgovor nedvosmisleno treba da glasi: služba komunikacija. Zašto? Jednostavno, jer svako treba da se bavi svojim poslom, a komunikacije treba da komuniciraju, bilo interno, bilo eksterno. Uređivanje internih novina, naravno, podrazumeva vrlo blisku saradnju sa sektorom ljudskih resursa (ako uopšte u firmi postoji), i zahteva mukotrpno prikupljanje informacija od svih sektora. Ali, rezultat će biti višestruk, ne samo da će međusobno sekotri početi više da poštuju jedni druge kad budu znali da i „neko drugi osim njih u firmi radi kao konj“,  pa će, samim tim, i timski duh biti jači, već ćete internim novinama najkalše postići obaveštavanje zaposlenih o kome sam pričala u prethodnom pasusu.

Ukjučite radnike proizvodnje

Kad god je moguće dobro je ponuditi samim zaposlenima da rade ono za šta biste inače angažovali statiste. Biće presrećni da daju svoj doprinos nečemu tako značajnom kao što je, na primer TV spot, osećaće se uključeno, a ne kao posmatrači, i, najvažnije, shvatiće da ume da bude napornije snimati spot nego raditi u proizvodnji!