Šta je privatna robna marka i zašto je (ne) treba kupovati?

Scena iz Mini Maxija od pre neki dan:
-Kupac, stariji čovek, pomučio se pa pročita etiketu bez naočara, obraća se poslovično nezainteresovanoj poslovođi: „Gospođo, koja je to firma „Premia“?
– Poslovođa: „Nije to firma, to je naša robna marka.“ I okrete se i ode.
Treba li reći da je kupac ostao jednako zbunjen kao i pre odgovora? Vidi on da je ta neka Premia jeftinija od drugih proizvoda iste vrste, ali, to mu je baš i sumnjivo… jer, za druge proizvođače je čuo, a za ovu Premiu nikad! Drugo, ta „fabrika“ Premia proizvodi sve, od hrane i pića, preko začina i čajeva do toalet papira! A da je imao naočare, možda bi se udubio u deklaraciju i shvatio da proizvode Premia proizvode upravo te fabrike kojima veruje i za koje je čuo. Ali, kada se se zovu imenom brenda fabrike, koštaju znatno više.

Dakle, objašnjenje koje bi ovaj kupac razumeo moglo je da glasi: „Premia je privatna robna marka našeg prodajnog lanca. To znači da proizvode koji nose ime Premia proizvode razne druge fabrike za nas“. Dodajmo tome i da su privatne robne marke (u svetu proizvođača skraćeno PL, od private lable) obično cenovno niže pozicionirane u odnosu na konkurenciju, mada postoje primeri i da lanci pozicioniraju privatne robne marke u premium segment, kako bi bili konkurentniji sa premium proizvodima. Takve su, recimo, Delhaize Inspirations, ili Metroov Fine Foods.

Zašto treba kupovati PL?
1. Prva stvar koju Vas nauče u proceduri za krizni PR hrane ili piće jeste da će, u slučaju da se dogodi problem sa ispravnošću namirnice, prodajni lanac automatski prebaciti odgovornost na proizvođača. Drugim rečima, ako, hipotetički, u Metrou kupite mleko u kom se ispostavi da ima bakterija, Metro će se zvanično „ograditi“ od ovog proizvoda, tvrdeći da je za bakterije u mleku kriv proizvođač. I kad malo bolje razmislite, ovo je sasvim logično. Pa, ne pravi Metro mleko, samo ga prodaje, i to u ambalaži u koju ne bi trebalo da išta može da uđe. Ipak, ako ste kupili Metroovo mleko Aro, i naišli na problem, odgovornost za to će snositi Metro (a kako će dalje postupati prema proizvođaču tog mleka i nije Vaš problem). No, mogućnost da se tako nešto desi je zaista veoma mala, gotovo nemoguća. Jer, prilikom odabira dobavljača za privatne robne marke predstavnici lanaca vode računa jednako i o kvalitetu i o ceni, štaviše, u ugovorima sa dobavljačima su vrlo drakonske odredbe u slučaju nepoštovanja nivoa kvaliteta. Drugim rečima, možete se uzdati u zdravstvenu ispravnost i svežinu proizvoda koji je privatna robna marka nekog lanca. Sjajan primer za ovo je bilo koji proizvod lanca DM (Drogerie Markt). Umesto u reklamiranje (samo ću reći da u kozmetičko-higijenskoj industriji i do 40% cene proizvoda čini budžet za marketing), DM ulaže u to da po najnižim cenama na tržištu svojim kupcima ponudi proizvode za higijenu, negu i čišćenje vrhunskog kvaliteta.

2. Kada je reč o generičkim proizvodima uvek treba kupovati privatnu robnu marku. Objasniću Vam zašto na primeru kiselih krastavčića. U zemlji Srbiji, plodnoj kakva jeste, nema dovoljno zainteresovanih proizvođača koji bi brali mlade krastavce, kakvi se stavljaju u zimnicu. Mnogo ih je potrebno za kilogram, a kažu, ne plaća se dovoljno. Ako se i pronađu pojedini, svakako neće uzgajati tzv. baby gherkins. Zato u zemlji Indiji izgleda imaju više entuzijazma da zarade od poljoprivrede, pa je Indija najveći svetski izvoznik krastavčića. Ujedno je i zemlja iz koje Srbija uvozi najviše krastavčića. Deo dolazi iz Makedonije, mada nikada nećemo znati da li su to krastavčići zaista uzgojeni u Makedoniji ili su takođe stigli iz Indije, čak iako čitamo deklaracije proizvoda vrlo pažljivo. Naime, na svim zimnicama tipa krastavčići, masline, kapari isl, jasno piše „Proizvedeno u Srbiji.“ Samo pojedini proizvođači  pored toga napišu i „poreklo ploda: zemlja ta i ta“, iako ih na to obavezuje Pravilnik o deklarisanju. A evo kako ta „proizvodnja u Srbiji“  izgleda: Krastavčići stižu već ukiseljeni u vrlo slanom rastvotu, u buradima koje se nazivaju aseptik.

Aseptik burad u kojima u Srbiju stižu krastavci, masline, kapari...

Aseptik burad u kojima u Srbiju stižu krastavci, masline, kapari…


Potom se ručno vade iz buradi i presipaju u tegle i zalivaju vrućim, mnogo manje slanim rastvorom, eventualno sa začinima.

"proizvodnja" u Srbiji

„proizvodnja“ u Srbiji


I taj rastvor je, zapravo, jedino što je „proizvedeno u Srbiji“. Potom se tegle zatvaraju, lepi im se etiketa i odlaze u prodaju. Jasno Vam je da ne postoji nikakav filter koji bi izdvajao krastavce koje neko „proizvodi“ (čitaj: pakuje) kao svoj brend i krastavce koje pakuje kao privatnu robnu marku. Štaviše, u praksi se pokazalo da isti „proizvođač“ radi robnu marku za više trgovinskih lanaca, jer je uspeo da dobije bolju nabavnu cenu krastavaca zahvaljujući većoj naručenoj količini. 

Zaključak: generički proizvodi kao što je zimnica, mlečni proizvodi, brašno, šećer, itd… jedino mogu biti isti kao brendirani, te je jedina razlika u ceni i to u korist privatne robne marke.

Zašto ne treba kupovati PL?
Proizvođači koji prave privatne robne marke to rade jer imaju dovoljno slobodnih proizvodnih kapaciteta i vođeni su logikom „bolje da ja samom sebi budem konkurencija“, jer, svakako će neko proizvoditi taj PL. Retki su slučajevi kada „neko“ nije u stanju da uhvati finesu proizvoda, tako ćete na testu vezanih očiju uvek prepoznati Štarkovu Bananicu ili Smoki,  ili Bambijevu Plazmu.

"Dečiji keks" PL Mercator-Rodića

„Dečiji keks“ PL Mercator-Rodića

Mada, u slučaju Bananice vredi dati tih nekoliko dinara više nego za PL, a u slučaju Plazme je opravdanost cene prilično diskutabilna: naime, osim ako baš niste zavisni od ukusa i strukture ovog keksa, a posebno ako ćete keks koristiti kao plouproizvod u receptima za kolače i šejkove, Plazmu možete komotno zameniti bilo kojim tvrdim keksom. Ipak, kupujući Plazmu, kupujete i emocionalnu dimenziju brenda, koja je dugo, brižljivo i skupo građena.

I za kraj znajte da ovaj način „proizvodnje“, tačnije prodaje nečijeg proizvoda pod svojim imenom, nije svojstven samo trgovinskim lancima. Naime, mnoge kompanije, želeći da prošire svoj portfolio proizvoda, a nemajući odgovarajućih proizvodnih kapaciteta, ili procenjujući da im se ulaganje u proizvodnu liniju ne bi isplatilo, koriste kapacitete drugih proizvođača. Tako, na primer, Bambi proširuje svoj brend Wellness, originalno nastao kao integralni keks, i na integralne štanglice, ali te štanglice ne proizvodi Bambi-Banat, već makedonska kompanija Vitalia, poznata po kvalitetnim muslijima i žitnim štanglicama.

Advertisements

75 responses to “Šta je privatna robna marka i zašto je (ne) treba kupovati?

  1. Cisto sa potrosacke strane. Vrlo cesto se desilo da su PL proizvodi bili iste cene ili zanemarljivo male s obzirom na razliku u kvalitetu. Stos je naravno u tome da se PL proizvodi pakuju u pakovanja koja su u zavisnosti od proizvoda taman za toliko manja da deluju znacajno jeftinije. Potrosacki, uvek gledam cenu za 1 kg. 😉

    • Interesantno zapažanje, ali bojim se da nije tačno. Naime, zimnica o kojoj govorim ima istu gramažu kao i brendirane tegle. Isto važi i za majonez, kafu, sok 100% voće, keks i mleveni keks, brašno, šećer, toalet papir, papir za pečenje, plastičnu foliju, sapun, pastu za zube (to sam proveravala, nije baš da sam popisala ceo hipermarket 🙂 ) Dakle, gramaža je ista, negde čak i veća od brenda (npr. Premia sapun za bebe je 4 din. jeftiniji i 10g teži od prvog sledećeg brendiranog u cenovnom rangu), a cene PL-a su 10 do čak 40% niže nego brendova. Najdrastičniji primer je Mlevena Plazma (300g, 210 din) u odnosu na Premia mleveni keks za decu (250g, 102 din). Mada ste u pravu u vezi sa zbunjivanjem potrošača različitim gramažama, odličan primer za to su tablete za mašinsko pranje sudova. Zato pomenuti DM istakne ispod cene i koja je cena po komadu/gramu/mililitru/metru itd.

      • Ja nisam sprovodila studiju o tome. Ali, cesto se desilo da kvalitet nije zadovoljavajuci u odnosu na razliku u ceni. Mi smo prestali da kupujemo PL marke, upravo zbog kvaliteta. Mozda ja jednostavno imam vise standarde, ali da je ukus starkovih napolitanki i bilo kojih pl napolitanki isti, nije, isto vazi i za majonez, kafu, eurokrem, pa i pomenuti keks, koji je dobar kao zamena jedino u kolacima. Sto se tice nekih drugih stvari, uzimala sam npr ubruse, i realno mnoooogo se brze trose od ostalih.

        • Ne čitate pažljivo: naravno da Štark i PL napolitanke neće biti iste (a to sam i rekla u tekstu, samo je primer bila Bananica), jer Štark ne radi PL, budući da ima dovoljno snažnu poziciju i upošljenost kapaciteta da nema potrebe da ugrozi prodaju sopstvenog brenda, ali će napolitanke proizvođača PL-a biti iste, ma u kojoj ambalaži. Samo će u PL ambalaži koštati manje. Nadam se da je sada jasno 🙂

          • Veliki brendovi proverenog kvaliteta ne proizvode za PL, jer im to nije potrebno. Za PL uglavnom proizvode relativno nepoznati proizvođači. Kod generičkih proizvoda (šećer, kiseli krastavci…) nema razlike u kvalitetu između PL i brendova, jer je proizvodnja jednostavna i nema mnogo „mudrovanja“. Kod proizvoda sa zahtevnijim tehničko-tehnološkim procesom proizvodnje (npr. eurokrem), razlika u kvalitetu je očigledna.

          • Hm, pa, ne. Npr, sve Premia mlecne proizvode proizvodi Meggle. Nepoznat proizvodjac? Nemojte mesati proizvodjaca i brend. U brend se ulazu i druge stvari osim pukog proizvodnog procesa, i svaki veliki proizvodjac ce, pored svog brenda, raditi PL radije nego da ima prazne kapacitete,posebno ako je u kreditu, a malo ko nije.

  2. Sjajan tekst, Milice

  3. Odličan tekst, kao prvi deo. Nastavite molim Vas kroz veći broj primera. I da DM je stvarno nešto posebno u kučnoj hemiji.

    • Ne volim da dajem primere iz industrija u kojima nemam lično iskustvo 🙂 primer krastavaca, ajvara, džemova, keksa i biskvita su nešto što dobro pozajem budući da sam radila u kompanijama – proizvođačima ovih proizvoda. Što se DM-a tiče, poznajem ga samo kao zadovoljni potrošač, osim kućne hemije i proizvodi za bebe su vrhunski i vrlo konkurentni sa cenom. DM-ove Baby Love pelene su osetno jeftinije, a za nekoliko klasa kvalitetnije od izvikanih Pampers pelena.

  4. Zanimljivo.
    Zašto nikada ne kupovati PL?
    Ne samo zbog kvaliteta (i ja sam se uverila da je kvalitet te robe daleko niži), već i zbog toga što ti proizvodi neće biti sniženi na kasi, ukoliko prodavnica ima neku „akciju“ ili redovno sniženje.
    Tako će bilo koji proizvod, na primer, jeftinija PL testenina, na kraju (na kasi), biti skuplja od neke druge domaće brendirane testenine, jer će ova druga biti snižena na kasi, na primer, za 10%.
    Tako dolazimo do toga da trgovac, osim što je sam sebi konkurencija, zarađuje više na PL, nego na proizvodima dobavljača. Pa onda, tu su i marže, i trista čuda. PL služi da se trgovac, s malim ulaganjima, dodatno obogati, na račun kvaliteta i novčanika potrošača, normalno.
    Zato je najjeftinije je kupovati originalni proizvodni brend, posebno ako ste već ranije svedočili njegovom kvalitetu.
    my 2 cents

    • Za odredjene proizvode i odredjene lance ste u prave, za neke, pak niste. Naime, Maxi objekti imaju selektivne popuste, dok u Tempu, npr, dobijate vikend popust od 12% na racun, bez obzira na to sta je kucano. Druga stvar, ovaj ceo tekst je imao da ukaze na to da gledate deklaraciju. Naravno da „Biskviti sa želeom od narandže“ PL Dobro lanca DIS neće biti istog kvaliteta kao Jaffa Cakes, ali imajte u vidu da Jaffa ne radi ovaj PL, ni za koga. Ali će ovaj biskvit biti isti kao biskvit proizvodjača, tj. Vitaminke iz Skoplja. Ako uspete da ipak osetite razliku izmedju dva proizvoda istog proizvodjača samo zato što je jedan u PL a u drugi u brend ambalaži, onda ste veoma podložni marketinškim uticajima. Nemojte misliti da Vas ubeđujem da kupujete PL, meni, što kažu, ni iz džepa ni u džep, ovo što pišem pišem iz iskustva u velikim kompanijama koje su radile razne PL-ove za razne lance.

      • „dok u Tempu, npr, dobijate vikend popust od 12% na racun“

        Ne, ne i 100 puta ne 🙂 . Akcijski artikli, sniženi na rafu, kao i PL, ne podležu tom đuture sniženju. U tome je stvar.

        Šta misliš zašto ljudi uspeju da „uštede“ par desetina dinara na računima od više hiljada? Upravo zbog toga, jer su birali ili PL, ili akcijske proizvode. Zbog toga je smišljena floskula „na neke artikle ste dobili popust“…

        Uostalom, proveri, ja jesam, više puta.

  5. BobaVox

    Negatvan utilak na Maxi i Premia. smrznuto testo Kroasan sa kremom je bio nakon pecenja toliko slan da sam popio skoro litar vode ne bih li neutralisao stepen slanoce u ustima od samo jednog zalogaja. Na stranu novac koji je bacen…ali to decije razocarenje sto nece biti dugo ocekiane poslastice za veceru…Ggrrrr…. Na moju nesrecu nisam uzeo fiskalni racun inace bih odneo sve ispeceno da in pocastim. Razlog vise da se uzima fiskalni. Nasuprot Maxiju i Premii…Na Dobro marku nemam zamerki…redovno kupijem vise proizvoda :(krastavcice, minut pire, virsle…)

    • I moj tata se „kune“ u Dobro 🙂 Meni je DIS manje usput od ostalih lanaca, ali nemam nista protiv njega. Kuriozitet: U dečjoj bolnici Dragiša Mišović u Beogradu služe za doručak Dobro viršle 🙂

      • Virsla sama po sebi, bila original ili PL, ne moze da bude dobra za ishranu dece, pogotovo ne moze biti deo ishrane u bolnici…

  6. Nisikoo

    radio sam sezonski u jednoj firmi, ne bih da pominjem ime. Uglavnom, isto sirce, ulje, origano, sladolede u prasku, sve te praskaste zacine, cak i pistace, kikiriki, papriku, smo punili u vise razlicitih ambalaza. Bilo je tu Bas Bas, Premia, Dijamant, K plus…

  7. Одличан текст! Мислим да је психологија потрошача пресудна…Уз дужно поштовање појединаца ми смо, генерално, искомплексирано друштво (па самим тим и као купци)…Велика већина људи у Србији купује емоционално а не рационално…увек ме фрустрира (лично осећање) када блазирани потрошач ноншалантно исписује чек за деликатес и сл. производе, и наравно сви су брендирани…логично би било да човек рационално, у недостатку готовине, купује најнеопходније производе и да веома пази на однос цена/квалитет, али не…менталитет…

  8. Mislim da su robne marke jako lose za ovako vec slabu konkurenciju na nasem trzistu. Od ove godine 2 velika trgovinska lanca ce drzati oko 80% trzista (Todoricevi Idea i Merkator 40% i Maxi-Delez), to je previse uticaja samo po sebi, a plus im je dozvoljeno da se bave i proizvodnjom. Kupovinom tih takozvanih „Robni Marki“ cinimo sami sebi magarecu uslugu.

    • To je „zakon trzista“ i bojim se da mi ne mozemo mnogo tu da uradimo… mozda neki od nas kao potrosaci mogu da odaberu da podrze brend proizvodjaca, ali ovo je uglavnom trziste koje odluke donosi na osnovu cene. Ali, ne vidim da „pravila igre“ nisu fer. Ko god uspe da svom proizvodu da finesu koju nema PL, sigurno nece izgubiti kupce. S druge strane, secerani i nije narocito bitno da li ce prodati secer u ovoj ili onoj kesi, sve dok se secer prodaje, a ona ima zaradu. Ne zaboravite da PL-ove ipak neko proizvodi, nisu virtuelno generisani 🙂 te ipak pokrecu privredu.
      I ne zaboravite jos jednu vaznu stvar: koliko puta kada kupujete brendove direktno stavljate novac u dzep tajkuna koji su privatizovali nase najvece fabrike? Nasuprot tome, PL-ove uglavnom prave manji proizvodjaci, koji su zaista stvorili fabrike u kojima rade.

  9. PL… Plati Lošije…………uz naravno izuzetke koji uvek postoje…

  10. Kupili smo u Maxiju Premia maslinovo ulje, i bili prezadovoljni…Ali smo skontali da je jeftinije pakovanje od pola litre nego do litre. Cudno…. zar nisu uvek jeftinija veca pakovanja|??? 🙂 Kaze moj muz, opet neka varka 🙂

  11. Nemanja Radojkovic

    Neće baš biti da je kvalitet PL proizvoda isti kao i onog pod originalnim brendom proizvođača. To ne kažem na osnovu svog subjektivnog utiska, već na osnovu informacija iz prve ruke.

    Po prirodi svog posla svakodnevno obilazim fabrike po Srbiji, između ostalog i prehrambenu industriju. Trgovinski lanci ne dođu kod proizvođača i kažu: „Hoćemo vašu bananicu/keks/krastavac pod našom etiketom“, već kažu: „Ovo je naša ciljana proizvodna cena, a ovo je naša receptura. Uklopite se“. Tako je, na primer, bananica proizvođača Nelly iz Loznice neuporedivo kvalitetnija od bananice koju prave za jedan od lanaca.

    Drugo, imperativ najniže moguće proizvodne cene često vodi do toga da lanci za svoje dobavljače biraju firme jako upitnih tehnološko-higijenskih standarda. Tako fabrika VOĆAR iz Smederevske Palanke „teglira“ kompote za AMAN, a u proizvodnji im je kao na železničkoj stanici. Okolo defiluju ljudi bez zaštitnih kapa, vrata od hale zvrje otvorena, dok promaja unosi ko zna šta… Slična priča je i Mlekara Loznica, koja za AMAN pravi pavlaku i još neke mlečne proizvode: To je mlekara sa ubedljivo najbednijom merno-regulacionom opremom, koja onda vodi kritične procese kao što je pasterizacija. Ja nisam spreman da rizikujem sa takvim proizvodima.

    Pored svega što sam video na terenu, više puta sam dao šansu PL proizvodima, „očekujući čudo“, međutim, uvek sam se samo podsetio zašto ne treba da ih kupujem – nedavno sam celu teglu ajvara bacio u slivnik, nakon samo jednog zalogaja te hemije.

    Za kraj recitacije, samo jedna mudrost: Prehrambena industrija je jedna od najstarijih industrija na svetu i tu su sve fore već „provaljene“, tako da je (u 99% slučajeva) jedini način da nešto učinite znatno jeftinijim, taj da zakinete na kvalitetu. U praksi potvrđeno iznova i iznova.

    Jedite zdravo.

    Pozdrav.

    • Vi upravo potvrdiste ono što sam ja napisala. Upravo sam bananicu navela kao primer gde postoji prostor za razlike u recepturi, a krastavce kao generički proizvod, koji se (a to znam, kako rekoste, iz prve ruke) uvoze jednako isti za sva dalja prepakivanja.
      Što se tiče trgovinskog lanca koji pominjete, složićete se da jedan Metro i jedan Aman ipak ne mogu da se porede, logično je da Metro i slični veliki lanci ipak imaju mnogo rigroznije kriterijume kvaliteta. I u jednom i u drugom prodaju proizvode, ali nekakav kvalitet ipak morate da platite.
      Što se tiče procedure po kojo lanci usvajau PL-ove, to ne ide tako kako Vi mislite, niti se proizvodjaču zadaje cena, a još manje reseptura. Lanci, naime, raspisuju polu-interne tendere, zadaju proizvod i to je sve. Na proizvođaču je da prilagodi ili ne prilagodi receptruru (ako misli da će time zaštititi originalni proizvod ili uspeti da snizi cenu) i da predloži cenu. Proizvođač u tom trenutku ne zna koje će cene ponuditi drugi proizvođači. Lanac bira proizvod na osnovu odnosa cena-kvalitet, a ocenjujući kroz obinmu check listu i/ili degustacije.

  12. Bebilina

    Slazem se da ste donekle u pravu jer i sama podlezem kupovini „jeftinijih“ proizvoda ,ali mi tekst a pogotovo strast kojom branite svoje misljenje deluje samo kao reklama za METRO i Merkator a ne kao Vas objektivan stav.Pozdrav

    • Slatki ste 🙂 na mom blogu nema reklama. A sve radim sa strašću, pa i branim svoje stavove. I oni nisu „objektivni“, ja nisam novinarka i nema potrebe da budem objektivna, moji stavovi su vrlo subjektivni. Naravno, sklona sam i da ih promenim ako naidjem na drugačije argumente, ali od početka komentarisanja ovog teksta retko se našao poneki argument, uglavnom su čitaoci pogrešno shvatili ili su nedovoljno upućeni u ovo o čemu znam i pišem. Tako da moje odgovore na komentare shvatite kao dodatna pojašnjenja, a ne kao „odbranu“. 🙂

      • Gde god je niska proizvodna cena apsolutno jedini kriterijum ja odustajem, pogotovo kad je rec o hrani.Setite se Premia oslica iz zone FAO61 samo pre mesec dana, licno sam ga video u Maksiju na Cvetnom trgu, „prestiznom“ Maksiju. Verovatno su ga uvezli bud-zasto, kao i japanske jabuke za manje od evro.. Jedino sto im ide u prilog je sto ovde svi varaju od pijace do ekskluzivnih radnji pa njihov javasluk mozda i ne ostavlja previse gorak ukus u ustima..

        • Kao što rekoh, Vaš stav, Vaš novčanik, i Vaš izbor, niko Vas ne ubeđuje da kupite bilo šta. Ideja teksta je da “običnom svetu” približi šta je PL i da objasni njegovu nižu cenu sa ekonomsko-marketinškog stanovišta. Oslić kojeg pominjete je jedan u nizu skandala koji se često dešavaju u prehrambenoj industriji i ne dokazuje da je PL kao takav nužno dobar ili loš. Sećate se salmonele u Munchmallow-u? Niti je uvezen proizvod, niti je „budzašto“. Da izvinete, shit happens 🙂

          • Nisam Vas kritikovao vec izneo svoje misljenje, slazem se da su secer i slicne namirnice verovatno svuda iste i ja cesto takve namirnice i uzimam od pl. Ipak, salmonela je propust kao posledica nemara ili losih uslova cuvanja i proizvodnje robe, nedovoljne kontrole i sl. Oslic iz radioaktivne zone je svesna odluka odredjenih menadzhera koji za prioritet imaju samo i samo nisku cenu. 🙂

          • Ok, ne sećate se salmonele, a to ću shvatiti kao kompliment jer sam ja vodila taj krizni PR 🙂 Kad ste već „zapeli“ za tog oslića, FAO 61 je oblast od nekoliko hiljada kilometara, pa tako riba može biti ulovljena u vodama Rusije ili Kine, ili Japana – a velika je razlika. Kakav dokaz imamo o njenom lošem kvalitetu osim insinuacije da dolazi iz radioaktivnih voda?

  13. jedino dobro iskustvo sa PL imala sam u DIS-u. Sve što sam probala od „dobro“ je bilo extra..osim kafe..koja je bila živo đubre. Prašak za veš mi je skinuo više fleka sa kuhinjskih krpa nego arijel (tako testiram praškove)

  14. Ljudi kad kupujete PL kupujete macku u dzaku. Iz prve ruke znam recimo da kad polimark radi majoneze ili kecape za robnu marku oni koriste neki kineski koncentrat dobijen od trgovinskog lanca u te svrhe. Kvalitet nula! Osim toga pitanje je koliko je to stetno jer kod nas je jako nerazvijen segment kontrole kvaliteta. Tacno je da PL stedi na ambalazi i tako je jeftiniji, manji su troskovi za reklamu itd ali isto tako se cesto radi i o proizvodima dobijenim od GM biljaka sto naravno nigde nije istaknuto. O kontroli samih lanaca ili proizvodaca necu ni da pricam jer su to bajke za naivne. U ovu zemlju se uvoze tone mesa sa isteklim rokom trajanja, pa gde to zavrsava? To ne moze da uveze neki Pera ili Mika sa malom proizvodnjom jer velike azdaje samo cekaju da zatvore takve. Ljudi koliko para toliko i muzike uvek bilo i bice. A uostalom PL proizvodi su dobrim delom uvozni i JEDINA PREDNOST IM JE CENA.

    • Pročitajte pažljivije deklaracije, pa ćete shvatiti da PL proizvodi nisu, kako kažete „mahom uvozni“. A budući da Vam je stalo do zdrave ishrane, možda bi trebalo da zaboravite na majonez, bilo PL bilo brendirani? 🙂

      • 🙂 ko je pominjao zdravu ishranu? Ja od sveg povrca najvise volim jagnjetinu :)) Salu na stranu pominjem majonez posto znam coveka koji radi tamo, a recimo 365 brend maxija ima uvozne cokolade, konditore iz Belgije i Grcke, stapice za usi itd sve uvoz. Idea takodje dosta toga proizvodi u Hrvatskoj…

        • Pa, jagnjetina je vrlo zdrava 🙂 ako nije GMO, naravno :/
          Elem, moji primeri u tekstu su za zimnicu i konditore, jer su to industrije u kojima sam radila. Tako mogu da tvrdim da nema razlike izmedju PL i brend zimnice, ali ima kod konditora… ocigledno, ima i kod majoneza! Hvala za info.

    • Polimark, konkretno za kecap, koristi iskljucivo kineski koncentrat.. ne morate da brinete, u svakom slucaju dobijate koncentrat, tako da i u ovom slucaju izmedju originala i PL-a nema razlike..

  15. Slavica

    Potpuno se slažem sa stavom i tekstom Nemanje Radojkovića. Niste novinarka već promoter, očito. Zna se koji je posao promotera. Kod nas je i onako kontrola kvaliteta i u velikim industrijama na veoma niskom nivou pa još i kupovati još manje proveren PL kod manjih proizvodjača, pre svega, sklonih brzoj a velikoj zaradi, meni ne uliva poverenje. Pri tome, većinu proizvoda koje sam kupovala, počev od Premijuma i Aro nije zadovoljnilo kvalitetu. Na primer Aro tečnost za sudove, nije ni prineti Feriju ili bilo kom originalnom deterdžentu…da ne nabrajam… Razumem da narod nema novac i da je prioritet niža cena i samim tim razumem poplavu tih manjih proizvodjača da se na muci naroda obogati. Dakle, kada vidim Aro, Premijum okrenem glavu na drugu stranu…

    • Vaš stav, Vaš novčanik, i Vaš izbor, niko Vas ne ubeđuje da kupite bilo šta. Ideja teksta je da „običnom svetu“ približi šta je PL i da objasni njegovu nižu cenu sa ekonomsko-marketinškog stanovišta. Ovaj blog ima, prevashodno, za cilj edukaciju čitalaca u PR i marketing sferi. Dakle, niti promociju, niti ubeđivanje u bilo šta.

    • Slavice, zao mi je sto to moram da kazem, ali iz Vaseg teksta se vidi da se ne razumete u tematiku koja je predmet komentara.. Ne mozete uporedjivati originalni proizvod (Feri) jedne kompanije, sa PL supermarketa (Aro) koji proizvodi druga kompanija.. Jos jednom.. Poenta je u tome da je kvalitet isti ukoliko se poredi Nektar – sok od visnje i Dobro – sok od visnje, ukoliko ga proizvodi ista kompanija (Nektar).. Kvalitet originala i PL-a je identican, ukoliko je u pitanju isti proizvodjac.

  16. Slazem se sa Vasim tekstom Milice…a posebno iz ugla nekog ko se godinama veoma profesionalno bavi prodajom. Vrlo sam svesna toga, koliko vizuleni identitet ,kao I merchandising I marketing proizvoda uticu na prodaju. Kada je prodaja PL proizvoda u pitanju , osim malih akcijskij POS-ova koji stoje u blizini proizvoda ,ne postoji drugi vid stimulacije prodaje istih.Samim tim , ovi prozivodi mogu “ sebi dozvoliti “ nizu cenu ….To je strategija zvana masovna prodaja. Kao potrosac , svesno biram vecinu ovih prozvoda. Pozdrav.

    • Hvala 🙂 drago mi je da se oglasio neko ko prepoznaje ekonomski i marketinški efekat ovog teksta. Većina čitalaca je ovo doživela kao nekakvu promociju PL-a, potpuno ubeđena da će „neko nešto da im podvali“ ako plate manje! 🙂

      • I konacno, posle vise vise komentara, da pohvalim tekst kao odlican.. Nisam probao kolacice.. planiram.. ali moram da primetim da vrhunsku promociju.. Gerila marketing u punom sjaju..
        P.S. Pozurite sa sajtom :-)..

        • Hvala 🙂
          Bice za nedelju-dve… Jedna od mana sopstvenog posla je sto mnogo vise stvari radis sam, pa ne postizemo sve sto bismo hteli… Eto, sajt, jadan, ceka… Tj. Cekao je do sad 🙂

  17. Неки помешаше бабе и жабе…причамо о генеричким производима…не о томе да је „но нејм“ аутомобил (намерно одох у крајност) бољи од ферарија…(мада и ту неки „луди“ научник може да направи чудо, тј фантастичан ауто, али би требало урадити брдо тестова и консултовати стручњаке етц етц…)…Хоћете да кажете да је нпр. брашно било ког произвођача професионалније контролисано тј. „сигурнијег“ квалитета од истог брашна на велико купљеног и спакованог у амбалажу ПЛ ? Овде се и не гађају позиционирани производи вишег степена обраде…Иначе, да сам рецимо произвођач брашна, продао бих на велико што више, а „свом“ преосталом брашну подигао цену, па ко је „заљубљен“ у мој лого нека ужива и плати вииише 🙂

  18. Ja kao kupac sve cesce kupujem PL oproizvode,ali uvek procitam ko pravi i pakuje za trgovinski lanac.Iznenadili bi se koliko velikih i mocnih proizvodjaca pakuju za PL a imaju apsolutno iste svoje brendirane proizvode koji su i do 30% skuplji od PL.

  19. Savetujem Vam da pre nego sto kupite neki proizvod sa PL, obavezno pogledate ko je proizvodjac, jer to uvek doduse sitnim slovima pise. Ukoliko bi ste kupili taj proizvod konkretnog proizvodjaca, onda ok, verovatno je i cena prihvatljivija.
    Ja sam kupovao proizvode gotovo svih privatnih robnih marki i iskustva su mi razlicita. Najzadovoljniji sam sa proizvodima iz Maxija koji su proizvedeni u Belgiji. Ima ih marke Premia ali i 365. Ali proizvodi sa istim PL proizvedeni u Srbiji i nisu bas najbolji.

  20. Miljan Radenkovic

    Eurokrem ima odredjenu recepturu od koje se maksimalno odstupa i kvalitet je takav kakav je. Ali, postoji par privatnih proizvodjaca koje necu spominjati jer bi to bila zloupotreba, koji kopiraju tu istu recepturu i u sustini imaju i bolji(kvalitetniji) proizvod za manje pare.

    • Joj, gde me nadjoste sa Eurokremom… plačem svaki put kad se setim kako je bio nevidjen kad sam bila dete i koliko su ga „srozali“ u kvalitetu danas… a još je neverovatnije da uspevaju da ga prodaju po vrlo visokoj ceni u odnosu na konkurenciju… to je snaga brenda! 😉

  21. Milena Nikic - Grbic

    Hm imam ‘groznu’ naviku da citam deklaracije, ko je proizvodjac, rok trajanja… Pojavom robnih marki , postupila sam isto i dosla do sledecih zakljucaka – ako kupujem Duel prasak zasto bih platila 500 dinara ako je kao Merkatorov Magic 300?! Isto vazi i za Dalijinu kupku i Bekolino proizvode koji su kao robna marka daleko jevtiniji.. E, sad kad kupujem Plazma keks, Jafu ili vec pomenutu bananicu svesno kupujem delom brend tj ime delom ukuus a delom prosto naviku iz detinjstva… Ps DM je sa bebilove programom zakon jer nubijevu casu kupite za 500 umesto za 1500 dinara…

  22. Moje veliko prosvetljenje desilo se pre par godina sasvim slučajno,
    kada sam u lokalnom marketu kupio dva krema od 50gr različitih proizvođača.
    Onaj firmirani je koštao trideset i nešto dinara http://ukusnidani.bambi.rs/c/img/news/juhu.jpg
    a ovaj drugi dvadeset i kusur dinara http://www.madeinserbia.net/photo/c90_p458m.jpg

    Kako su mi se ukusi nekako podudarili (jer sam ih smandao jedan za drugim)
    potražio sam poklopce i ostao preneražen tekstom koji je pisao na ovom skupljem: Za koncern bambi proizvodi i pakuje Wunder…
    Potpuno isti sadržaj u gramima i procentima, rekoh isti ukus, ali deset dinara razlike u korist brendiranog.

    Od tada pažljivije čitam deklaracije i kao da lutam nekim od očiju skrivenim podzemnim svetom gde jedna punionica opslužuje više robnih marki ili trgovinskih lanaca.

    Moje skromno iskustvo kaže da ima prostora da se za mnogo manje para kupi kvalitetan proizvod, ali ko nema živaca da uroni u zamršenu mrežu poslovne saradnje, bolje je da kupuje brend.

  23. Ja sam pre 15 godina imao 2 hektara kornisona. Najvise te godine u krugu od 100 km. Nisam uspeo da objasnim seljacima da je isplativije brati male, a ne velike krastavce. Kazu:“Treba da se nabere vise za kilo“, „A cena?“, pitam ja. Mali krastavci su nekoliko puta skuplji od velikih. Ne moz’ objasniti. Ceo problem je u branju. Nemacka je najveci proizvodjac kornisona u Evropi, imaju najsavremeniju opremu, a Indijci najjeftiniju radnu snagu; zato imaju jeftinije krastavcice i od Nemaca. Ako ti je za utehu, mozemo reci da delimo istu muku sa Nemcima, nece niko da bere male krastavce.

  24. Odličan tekst, posebno zbog primera DM-a. Samo kod njih sam kao PL uspela da nađem omekšivač protiv gužvanja veša (mrzim da peglam) i jedino sredstvo koje je stvarno čistilo fuge na pločicama u kupatilu (jer mrzim i da ribam . . . mada ga više nema u prodaji) 🙂 Da ne pričam o ribljem ulju, vitaminskim dodacima pod njihovom robnom markom i sl.

    One sitnice za svakodnevni život – ubrusi, salvete, toalet papir, kreme za ruke koje trošim kao sumanuta, deterdžente za sudove, osveživače prostora, sunđere, truleks krpe i sl. – uvek kupujem PL. Tu ne može da postoji baš nikava razlika između PL i „brendiranih“ proizvoda – sem razlike u ceni. Još mi znači što veće pakovanje da ne razmišljam previše često o ovim artiklima.

    Ne vidim ni razliku između maslaca Premia i maslaca drugih proizvođača, a Premia 2.8 jogurt je neviđeno bolji od Dukata 3.2 koji je kao vodica sa ukusom jogurta. Od stvari koje retko kupujem poput šećera i brašna, verujem da takođe nema baš nikave razlike. Veliku razliku sam uspela da utvrdim kod kafe – Premia kafa jeste značajno lošija od Don kafe, a Meriminom baby sapunu ni jedan drugi ne može da priđe (možda sam sada i emotivna?) 😀

    Za keksiće, bananice, eurokremove, majoneze, zejtine, smrznuta testa, kečape, grickalice, viršle, sladolede, sokove – niti znam koja je razlika, niti planiram da ikada saznam. Čak mi je jako žao što se ovakvi proizvodi najviše kupuju i diskutuju :/

    P.S. za kratko vreme, ovo je treći put da čujem da je prašak za veš „Dobro“ jako dobar – pa evo nešto i od mene: „Lili“ ima svoju kolekciju proizvoda za negu i puter za telo ima isti miris kao Nivea, super se razmazuje i malo košta. Takođe su dobri i DM mleko i losion za telo u plavoj boji, ko voli taj „nivea“ miris.

    • Hvala na preporukama 🙂
      Ja odlazim i korak dalje u racionalizovanju pri kupovini, više volim da moj novac ostane u „pošetnoj“ kasi, tj. kod prodavaca koji su svojim radom stvorili lanac, a ne „tajkunisanjem“, tako da u Lili ulazim samo ako baš nema DM-a nigde blizu a nešto mi hitno treba.

  25. K-Plus proizvode u konzumu (u kojem inace skoro nista ne kupujem, sto zbog previsokih cijena a sto zbog politike firme da redovno „zaborave“ da promijene acijsku cijenu na artiklima za koje je akcija davno zavrsena) kao sto su brasno i hrenovke preporucujem i zbog osjetno nize cijene ali i dobre kvalitete ukusa, korn flakes je ok dok su s druge strane npr njihove cokoladne pahuljice katastrofa lose 🙂 Tako da iz mog iskustva, sve zavisi od proizvoda do proizvoda, cak i kada je ista marka u pitanju.

    S druge strane, ako neko nadje bambi plazmu sakrivenu u PL nek mi javi, jer sam na ukus plazme totalno navucen… znam da za jednako novca mogu kupiti duplo vise keksa drugih, manje renomiranih proizvodjaca ali jednostavno meni plazma ima specifican ukus i to je to 🙂 S druge strane, kad su kolaci u pitanju ili kupujem manje poznate brendove ili ako bas zelim da dobijem taj ukus plazme, obicno kombinujem kutiju plazme sa kutijom drugog keksa 🙂

  26. Kao neko ko ima firmu koja pored svog brenda proizvodi i PL proizvode za jedan trgovinski lanac, mogu da kazem da smo samo zato sto su trazili kvalitetetan PL proizvod, koji je pozicioniran u premijum segmentu, prihvatili da to radimo, jer je politika nase proizvodnje visoki kvalitet krajnjeg proizvoda, koji sam po sebi nosi i visoku cenu i nemoguce je za nas da napravimo PL proizvod sa prosecnom cenom a da ne urusimo kvalitet proizvoda. Vecina trgovinskih lanaca, pa i ovaj za koji mi radimo, trazi da PL proizvod bude znatno jeftiniji, a to se moze postici uglavnom losijim kvalitetom gotovog proizvoda (kada se iz kalkulacije izbace troskovi marketinga, prevoza itd, nemoguce je doci do zadate cene i onda se ide na kvalitet proizvoda). Sa konstatacijom da je DM odlican, se slazem i to potvrdjujem time sto sve od kucne hemije od sampona do praska za ves nosi ime DM PL, pa cak kupujem i njihvu prehrambenu liniju Alnatura. Ali sto se hrane i PLa tice, tu ne bih mogla da se slozim. Uglavnom se radi o proizvodima koji po kvalitetu ne mogu ni prici originalnom proizvodu. Kvalitet im je jadan. Negde si Milice navela da neka decija bolnica daje deci Dobro virsle… to je zbog cene veruj mi a ne kvaliteta. Da se bave kvalitetom, za pocetak deci nikada ne bi dali virsle, ni jedne, a kamoli Dobro virsle. I na kraju sto se tice deklaracija, mi nismo zemlja u kojoj se jos uvek vrsi kontrola deklarisanja, iako zakon i propisi o deklarisanju postoje. Tako da ni to citanje deklaracija nije 100% nesto u sta treba da verujete.

    • U nešto ipak moramo verovati 😉 Šalu na stranu, to je istina, ne samo da postoje načini da se „iskrivinari“ Pravilnik o deklarisanju, već se određene količine određenih supstanci ne vide na evetualnim analizama proizvoda, pa ih neki proizvođači ni ne deklarišu.
      Što se tiče kvaliteta PL-a i brenda, ponoviću da sam mislila na isti proizvod istog proizvođača, ne treba porediti PL proizvod sa premium brendom proizvođača. I ponoviću da postoje proizvodi gde je moguća modifikacija recepture i generički proizvodi, koji se jednostavno pakuju.

  27. Ovo je stvarno jedan veliki
    haos,gde je profit glavna stvar, a nikog ne interesuje sta narod jede ,a narocito! najmladji!Najvaznije je prodati,a bolesnih sve vise! Jako me zanima sta jedu ti sto kupuju po belom svetu i fino prepakuju u lepu ambalazu i da li mirno spavaju !

  28. Sjajan tekst Milice, sve pohvale. Dodao bih samo jednu činjenicu, mada ste vi već mnogo toga rekli. Sve „neverne Tome“ mogu da se uvere na primeru Merkatorove marke (PL) čajne kobasice i iste te kobasice brendiranog proizvođača Trlić. Potpuno su iste i to svako može lako da proveri: iseckajte ih u jednu činiju i poslužite prijateljima i na kraju ih pitajte da li su uočili razliku i koji je koji proizvod 😉
    Razlike ima, naravno i ona je u ceni proizvoda. Dok se brendirana kobasica prodaje preko 1000 din. za kg. ista ta kobasica PL zna da bude i niže od 800 din. po kg. E sad, ja želim da verujem da je to potpuno ista kobasica i ne želim da bacam pare na skuplji proizvod samo da bi ga oni koristili za reklamiranje… kao onaj poznati brend koji je užasno skup zato što nam prodaje meso sa određene nama drage planine, pa se ispostavi da je to meso koje se uvozi iz ko zna kakvih robnih rezervi nekih južnoameričkih država…
    Još jednom hvala za tekst i rado ću vas čitati ponovo.
    Nenad

    • Hvala, Nenade,
      Kad su u pitanju suvomesnati proizvodi, mogu mirne savesti da preporučim Kosmajsku radionicu, bila sam u fabrici, imala sam prilike da vidim zaista besprekornu proizvodnju, a i da upoznam vlasnicu koja istrajava u viziji svog oca – osnivača firme, da se sve radi pošteno, bez uvoza iz južnoameričkih država, bez dodavanja veštačkih proteina, i sl… od nje sam saznala šta, zapravo, treba da čini Čajnu kobasicu, i koliko je dobra ako se spremi po pravilniku i proceduri 🙂

  29. Sjajan tekst, a komentari, i Vasi i od strane citalaca, jos informativniji. Veliki pozdrav.

  30. K plus krem crni je ubedljivo najbolji krem koji sam probala, u rangu nutele ali po meni i ukusniji, a cena mu je nesto niza od takovo krema.

  31. Kao sto ste rekli svaki prodajni lanac, ima svoju robnu marku a vredi napomenuti da nema svaki lanac iste kriterijume kvaliteta. Tako da imate jednu fabriku koja pravi proizvode za nekoliko prodajnih lanaca i proizvod koji izadje iz te fabrike pod imanom odredjene robne marke je vecim delom (tice se cene i kvaliteta sirovine, ustede na aditivima tj da li se koristi skuplji ili jeftiniji, pakovanju) kreiran od ljudi iz prodajnog lanca. Probe se rade dok se ne usaglase svi zahtevani parametri. Proizvodnja je odgovorna samo za tehnoloski proces. Moje iskustvo (bazirano na pouzdanim informacijama :D), vezano za proizvode iz mesne industrije, je da ubedljivo najvise standarde ima prodajni lanac Merkator za njhovu robnu marku. Takodje Univerexport ima u vlasnistvu svoje fabrike, koje za maloprodaje rade robnu marku, i mada nekada kubure za tehnologijom, moze se reci da im je namera dobra a cena prihvatljiva. Metro je solidan u nekim artiklima koji nisu vezani za ishranu (ukoliko izuzmemo kostunjavo voce 🙂 ) i DM koji je pouzdan i ima standard kvaliteta.

    • Ja najviše volim iskustvo bazirano na informacijama! 😉 Srećom, ja takvog iskustva nemam, moje je stečeno radeći ovo o čemu pišem na blogu.

  32. Gordana

    Kada su u pitanju domaće PL, uvek gledam ko je proizvođač. Tako, recimo, Dobro jogurt (PL DIS-a) pravi Granice, a Dobro šećer, pravi Fabrika šećera Crvenka. Imam, dakle, mogućnost da kupim proizvod koji bih i inače kupila, samo jeftinije.