Mesečne arhive: februar 2014

Odakle akcenti RTS-ovskog novogovora?

Danas je 21. februar, Svetski dan maternjeg jezika, odlična prilika da, posle dužeg vremena, na ovom blogu posvetim naredne redove upravo – jeziku.

Ako je zbog nečeg dragocen deo moje karijere proveden na RTS-u, onda je to ispravna dikcija i dobra impostacija glasa. Za laike, to Vam je ono kad zvučim kao prijatna teta sa govornog automata! 😉 Iako sam karijeru u medijima davno zamenila produktivnijim zanimanjem, zadržala sam povremena spikerska angažovanja. Najskorije od njih bila je sinhronizacija na srpski jezik crtanog princess_celestia_by_kooner01-d50xbdcfilma „Moj mali poni“ u kome dajem glas princezi Selestiji, mladom poniju Malenoj i gradonačelnici Ponivila. To me je učinilo apsolutnim herojem i najobožavanijom osobom u očima dece svih mojih prijatelja, ali i uvelo u „čudesni svet izvitoperenih akcenata“!

Čini mi se da je akcentovanje reči postalo nova hipsterska disciplina u kojoj pobeđuje, i misli da zvuči učenije, onaj koji uspe da akcentuje reč na način na koji niko pre njega to nije uradio! U ovome prednjače akcenti koji se silom „guraju“ što bliže početku reči. Primera radi, nedavno je spiker vesti RTS-a čitao vest o japanskom arhitekti. Žao mi je što nemam audio zapis, ali, ako budete obraćali pažnju, uskoro ćete imati pregršt primera za ovo o čemu pišem. Dakle, „arhitekta“. Pročitajte tu reč. Koje ste slovo naglasili? Verovatno E. Na RTS-u, pak, kaže se „arhìtekta“ (kratkouzlazi akcenat na drugom slogu).

OK, akcenti u srpskom jeziku su vrlo nezgodna stvar, iz više razloga. Naime, u govoru se može čuti obilje različitih akcenata, u zavisnosti od toga u kom delu zemlje se nađete. Ovo i ne bi bilo problematično kada bi postojalo narečje ili govor u kome bi postojalo apsolutno ispravno akcentovanje, tj.onakvo kakvo gramatike smatraju ispravnim. Ali gramatičko-akcentovani govor, jednostavno, ne postoji. Osim u Dnevniku RTS-a.  Gramatike, naime, tvrde da silazni akcenat može biti samo na prvom slogu (za one koji znaju o čemu pričam, preskočite ovu zagradu. Za one čiji su profesori u školama štrajkovali kada je trebalo da predaju akcente, evo kratkog podsećanja: srpski jezik poznaje četiri akcenta: kratkosilazni \\, dugosilazni ^,  kratkouzlazni  \ i dugouzlazni  /. Pravila akcentovanja su štura vrlo malo od pomoći: Prvo pravilo je da sve jednosložne reči u srpskom jeziku imaju samo silazni akcenat, drugo – silazni akcenat može biti samo na prvom slogu,treće – na poslednjem slogu ne može biti akcenat i četvrto (ujedno I potpuno nepotrebno) – uzlazni akcenat može biti na bilo kom slogu osim na poslednjem).

Kroz svoje višegodišnje filološko školovanje zadatke iz akcentovanja rešavala tačno sam zahvaljujući daru sluha, proveravajući samo, na kraju, da li je rešenje u skladu sa famoznim drugim pravilom. Izgleda da je upravo to pravilo napravilo pometnju na RTS-u  i drugim stanicama i studijima koji se ugledaju na nacionalnu. U skladu sa njim, ispravno je reći arhìtekta, dokùment, testàment, polìcajci, vatrògasci, demònstranti, ventìlator, prostìutka, apsòlvent, Alèksandar i sl…  pročitajte ove reči sa akcentom gde je označen i umrećete od smeha!

Naravno da sam za to da se govori što pravilnije, i stilski i gramatički, ali, gde piše da je nepravilno reći, npr. Aleksándar? Ili policájci? Uklapa se u pravila o akcentuaciji, a zvuči mnooogo prirodnije.

Ne znam ko je na silu počeo da akcentuje reči, ni zašto, ali me neodoljivo podseća na pokušaj Grka iz sedamdesetih godina da svoj govorni grčki jezik potisnu i proglase prostim u odnosu na starogrčki, tačnije na verziju grčkog koju su nazivali “Pročišćena” (Katharevousa, Καθαρεύουσα). To je bio zamišljeni grčki jezik kakav je mogao da bude da je evoluirao iz antičkog grčkog bez ikakvih spoljnih uticaja. Spikeri na nacionalnoj televiziji čitali su vesti na katarevusi, koju, uzgred, niko nije baš sasvim razumeo, a onda bi, recimo, prilog u vestima bila anketa u kojoj običan svet govori normalan grčki, a na ekranu ide titl na katarevusi! Urebesno! Tako da je pitanje dana kada će na RTS-u početi da u titlu „prevode“ ono što govore gosti u studiju ili učesnici ankete, sve sa akcentima na slogovima.Untitled

Šalu na stranu, ovo nije problem medijske prirode. Ovo je tema kojom bi neki ozbiljni odbor lingvista morao da se pozabavi, i da, ako ništa drugo, makar konačno sastavi pošteni Rečnik iz više tomova, kako ne bismo morali da se zadovoljavamo jednotomnim Rečnikom Matice Srpske iz 2007. koji je, zapravo, skraćena verzija srpskohrvatsko šestotomovnika iz sedamdesetih godina. Takav sveoubahvatan rečnik morao bi da obuhvati i dozvoljene akcentuacije reči.

Advertisements