Odakle akcenti RTS-ovskog novogovora?

Danas je 21. februar, Svetski dan maternjeg jezika, odlična prilika da, posle dužeg vremena, na ovom blogu posvetim naredne redove upravo – jeziku.

Ako je zbog nečeg dragocen deo moje karijere proveden na RTS-u, onda je to ispravna dikcija i dobra impostacija glasa. Za laike, to Vam je ono kad zvučim kao prijatna teta sa govornog automata! 😉 Iako sam karijeru u medijima davno zamenila produktivnijim zanimanjem, zadržala sam povremena spikerska angažovanja. Najskorije od njih bila je sinhronizacija na srpski jezik crtanog princess_celestia_by_kooner01-d50xbdcfilma „Moj mali poni“ u kome dajem glas princezi Selestiji, mladom poniju Malenoj i gradonačelnici Ponivila. To me je učinilo apsolutnim herojem i najobožavanijom osobom u očima dece svih mojih prijatelja, ali i uvelo u „čudesni svet izvitoperenih akcenata“!

Čini mi se da je akcentovanje reči postalo nova hipsterska disciplina u kojoj pobeđuje, i misli da zvuči učenije, onaj koji uspe da akcentuje reč na način na koji niko pre njega to nije uradio! U ovome prednjače akcenti koji se silom „guraju“ što bliže početku reči. Primera radi, nedavno je spiker vesti RTS-a čitao vest o japanskom arhitekti. Žao mi je što nemam audio zapis, ali, ako budete obraćali pažnju, uskoro ćete imati pregršt primera za ovo o čemu pišem. Dakle, „arhitekta“. Pročitajte tu reč. Koje ste slovo naglasili? Verovatno E. Na RTS-u, pak, kaže se „arhìtekta“ (kratkouzlazi akcenat na drugom slogu).

OK, akcenti u srpskom jeziku su vrlo nezgodna stvar, iz više razloga. Naime, u govoru se može čuti obilje različitih akcenata, u zavisnosti od toga u kom delu zemlje se nađete. Ovo i ne bi bilo problematično kada bi postojalo narečje ili govor u kome bi postojalo apsolutno ispravno akcentovanje, tj.onakvo kakvo gramatike smatraju ispravnim. Ali gramatičko-akcentovani govor, jednostavno, ne postoji. Osim u Dnevniku RTS-a.  Gramatike, naime, tvrde da silazni akcenat može biti samo na prvom slogu (za one koji znaju o čemu pričam, preskočite ovu zagradu. Za one čiji su profesori u školama štrajkovali kada je trebalo da predaju akcente, evo kratkog podsećanja: srpski jezik poznaje četiri akcenta: kratkosilazni \\, dugosilazni ^,  kratkouzlazni  \ i dugouzlazni  /. Pravila akcentovanja su štura vrlo malo od pomoći: Prvo pravilo je da sve jednosložne reči u srpskom jeziku imaju samo silazni akcenat, drugo – silazni akcenat može biti samo na prvom slogu,treće – na poslednjem slogu ne može biti akcenat i četvrto (ujedno I potpuno nepotrebno) – uzlazni akcenat može biti na bilo kom slogu osim na poslednjem).

Kroz svoje višegodišnje filološko školovanje zadatke iz akcentovanja rešavala tačno sam zahvaljujući daru sluha, proveravajući samo, na kraju, da li je rešenje u skladu sa famoznim drugim pravilom. Izgleda da je upravo to pravilo napravilo pometnju na RTS-u  i drugim stanicama i studijima koji se ugledaju na nacionalnu. U skladu sa njim, ispravno je reći arhìtekta, dokùment, testàment, polìcajci, vatrògasci, demònstranti, ventìlator, prostìutka, apsòlvent, Alèksandar i sl…  pročitajte ove reči sa akcentom gde je označen i umrećete od smeha!

Naravno da sam za to da se govori što pravilnije, i stilski i gramatički, ali, gde piše da je nepravilno reći, npr. Aleksándar? Ili policájci? Uklapa se u pravila o akcentuaciji, a zvuči mnooogo prirodnije.

Ne znam ko je na silu počeo da akcentuje reči, ni zašto, ali me neodoljivo podseća na pokušaj Grka iz sedamdesetih godina da svoj govorni grčki jezik potisnu i proglase prostim u odnosu na starogrčki, tačnije na verziju grčkog koju su nazivali “Pročišćena” (Katharevousa, Καθαρεύουσα). To je bio zamišljeni grčki jezik kakav je mogao da bude da je evoluirao iz antičkog grčkog bez ikakvih spoljnih uticaja. Spikeri na nacionalnoj televiziji čitali su vesti na katarevusi, koju, uzgred, niko nije baš sasvim razumeo, a onda bi, recimo, prilog u vestima bila anketa u kojoj običan svet govori normalan grčki, a na ekranu ide titl na katarevusi! Urebesno! Tako da je pitanje dana kada će na RTS-u početi da u titlu „prevode“ ono što govore gosti u studiju ili učesnici ankete, sve sa akcentima na slogovima.Untitled

Šalu na stranu, ovo nije problem medijske prirode. Ovo je tema kojom bi neki ozbiljni odbor lingvista morao da se pozabavi, i da, ako ništa drugo, makar konačno sastavi pošteni Rečnik iz više tomova, kako ne bismo morali da se zadovoljavamo jednotomnim Rečnikom Matice Srpske iz 2007. koji je, zapravo, skraćena verzija srpskohrvatsko šestotomovnika iz sedamdesetih godina. Takav sveoubahvatan rečnik morao bi da obuhvati i dozvoljene akcentuacije reči.

Advertisements

23 responses to “Odakle akcenti RTS-ovskog novogovora?

  1. Istina, ne uklapa se 🙂 Namera mi je bila da napisem dugouzlazne, ali je u „kopi-pejstovanju“ iz Worda promenjem font, i u njemu specijalna slova. Sad je OK. Hvala sto ste primetili.
    Kao sto rekoh u tekstu, dok se ne napise egzaktan recnik koji bi obuhvatao i akcente reci, i to bez (ili sa vrlo malo) dubleta, ostaje nam samo da se preganjamo sa nastavnicima… 😦

  2. Izvinite, izvinuo sam se … pa, sad ne bi da komentarisem …

  3. Baš tako smo moja ćerka i ja preksinoć gledale „Malo kraljevstvo“ i umirale od smeha!!! 😀 Sve vreme su govorili o „vRtiću“ i pomagali u „vRtiću“ (sa tim kratkim R, bez ikakvih dužina). Urnebesno, baš kao što kažeš, ali u isto vreme nenormalno (i opasno). Svi najčešće govorimo onako kako čujemo na televiziji, a ako se ova tendencija „lupetanja“ nastavi – gotovi smo!
    Predlog ti je odličan, ali mislim da će se sve, nažalost, završiti na „trebalo bi“.
    Pozdrav! 🙂

    • Hahaha, i mi smo to gledali 🙂 i svaki cas je nesto u vRticu! Bas „para usi“… Uzgred, u toj epizodi su i „dinosauri“!

  4. Eeee, da, da! O tome smo kasnije polemisale – „dinosaurusi“ ili „dinosauri“? Nema veze što je mama srbista, TAKO su rekli u crtaću i – to je to! 😉 😀

  5. Ništa me ne izbaci iz takta kao „Uglavnom” u vremenskoj prognozi na RTS, a svi znamo da reč nije izvedena iz glagola „uglaviti”… 🙂

  6. shaputalica

    JUgoslavija, TElevizija, prAšina….umreću. :S

  7. shaputalica

    Pardon…JuGOslavija, teLEvizija…i gde su u opšte specijalni znakovi na tastaturi? 😀

  8. Draga M,
    Posebno mi je zadovoljstvo videti da je neko počeo da se bavi i akcentima u javnom govoru, posebno onom koji nam stiže posredstvom elektronskih medija gde vlada ne samo bezakonije, već potpuno divljaštvo. Umišljene novinarske veličine lupetaju „kao maksim po diviziji“, a ako im nešto i kažeš, prelaze preko toga kao da ništa nije ni rečeno, pre svega stoga što nisu u stanju da razumeju o čemu je tu zapravo reč. Ja sam više nego siguran da većina ljudi koji zarad javnog obraćanja javnosti primaju platu, POJMA NEMA čak ni o samom postojanju akcenata u srpskom jeziku, a kamo li o vrstama, a kamo li o pravilima, dok o dužinama ne bih ni govorio. Najezdom neobrazovanih koji su učili jezik kod poluobrazovanih, pa poluobrazovansot drže za neku vrstu ideala kojem treba težiti, dobili smo jednu tako užasavajuću jezičku ponudu da mi se ponekad čini da nije daleko dan kada će početi da muču ili kevću, a sve radi medijske i ine promocije. Odavno je već u našim medijima prihvaćeno pravilo da što si veća budala i neznalica, to imaš boilju prođu, jer , navodno, narod tako voli, budalisanje i ačenje su mu , navodno, duši bliži. Akcenti su kao nebitni ili manje bitni, bili prvi na udaru. Akcenti su poslednja briga svakog televizijskog poslenika iz prve linije, a dikciju ni spominjati neću. Znao sam da ću jednog dana zažaliti što nisam uspeo da sebe privlim da svo to bogatstvo jezičkog ludila koje se tokom poslednjih nekoliko decenija nakupilo u našem medijskom prostoru, prikupim i negde objavim, ali sam u toj indolentnosti otsao uporan budući čvrsto uveren da to nikome nikada ni za šta neće služiti. Kao društvo smo na kulturnom planu učinili jedan primetan korak unazad koji bi se u nekim slučajevima mogao nazvati i sunovratom, tako da, ako bi se na vaskrsnuću počelo odmah raditi, nije isključeno da bi proces mogao trajati decenijama. U tim poslovima rad na vaspostavljanju pravilnog akcentovanja neće biti na prvom mestu, odnosno, ukoliko bi se uspelo, bar na neki način poslenike javne reči bar donekle učiniti odgovornima za ono što rade, možda bi se i javni govor bar za malo popravio.

  9. Reči kao što su arhitekta, dokument, testament, prostitutka, apsolvent treba akcentovati kratkouzlaznim akcentom na trećem slogu, dok se reči policajci, vatrogasci, demonstranti, ventìlator, Aleksandar, izgovaraju uz akcentovanje trećeg sloga dugouzlaznim akcentom. Na taj način se poštuju sva navedena pravila.

  10. Konacno da neko pise o tome… Vec sam mislio da sam ceo zivot bio u zabludi kako se pravilno akcentuju reci u nasem jeziku. Izuzetno me nervira RTS koji pokusava da nametne akcentovanje na drugom slogu sto zvuci strasno neprirodno. Rec koja me pri tom posebno izludjuje je parlAment (ja je izgovaram parlamEnt). Kod akcentovanja se iskljucivo vodim osecajem, ne vodeci pri tom racuna o pravilima i mislim da imam dobar izgovor. Hvala sto pisete o tom problemu jer sam vec pomislio da danasnji izgovor samo meni „para usi“..

    • Изговарати парламЕнт је кршење основног правила српске акцентуације које гласи: У српском језику акценат не може бити на последњем слогу. Оно што се људима чини да је у говору природно и правилно не мора тако и да буде јер нам је најприроднији акценат нашег дијалекта који слушамо од рођења и онда нам исправно акцентоване речи звуче неприродно, парају уши и шта је већ све наведено у коментарима. У Србији, што је недопустиво, акценти се озбиљно уче само на групи 01 Филолошког факултета, па и тамо не науче сви, тако да правилно у Србији говори изузетно мали број људи и то углавном само у званичној комуникацији, јер правилно акцентујући речи често дођете у ситуацију да вас људи гледају чудно и са потсмехом јер им је неприродно све што се не уклапа у њихов изговор. Књижевни језик, па самим тим и књижевна акцентуација, морају да се уче што је, с обзиром на комплексност српског језика, прилично дуг процес на шта већина људи није спремна, али је без икаквог озбиљног учења граматике после основне школе већина спремна да коментарише.

  11. Draga Milice,

    Samo da ukažem na propust – reči „vatrogasci“ i „policajci“ svakako već imaju dugoUZLAZNI akcenat na trećem slogu, skladan sa pravilima akcentuacije. Nikada nigde nisam čula verzije koje vi navodite, gde bi im akcenat bio na drugom slogu, i to kratkouzlazni, a koje bi bile ispravljanja eventualne pojave silaznog akcenta na unutrašnjim slogovima. Reči policajci i vatrogasci u novoštokavskim dijalektima svakako nikad nemaju dugoSILAZNI akcenat, koji bi onda bio proskribovan na RTS-u.

    Inače se slažem da ustaljene silazne akcente na slogovima koji nisu početni slog ne bi trebalo dirati.

  12. Reblogged this on KREATIVNA ČAROLIJA and commented:
    Za one čiji su profesori u školama štrajkovali kada je trebalo da predaju akcente, evo kratkog podsećanja: srpski jezik poznaje četiri akcenta: kratkosilazni \\, dugosilazni ^, kratkouzlazni \ i dugouzlazni /. Pravila akcentovanja su štura vrlo malo od pomoći: Prvo pravilo je da sve jednosložne reči u srpskom jeziku imaju samo silazni akcenat, drugo – silazni akcenat može biti samo na prvom slogu,treće – na poslednjem slogu ne može biti akcenat i četvrto (ujedno I potpuno nepotrebno) – uzlazni akcenat može biti na bilo kom slogu osim na poslednjem).

  13. Jeste li čuli za TeMErin kod Novog Sada ? 🙂

  14. Марија

    Онда бисте Ви требали,пошто се залажете за правилну употребу језика,да користите ћирилицу као национално писмо.
    Не бих да Вас увредим али,јако је ружно видети текст о српском језику исписан латиницом.

    • Nekoliko puta sam na ovom blogu objasnjavala da pisem latinicom iz dva razloga: prvi, prozaican, je sto na nekim uredjajima cirilica izgleda kao skup znakova i crtica.. Npr, sad Vam odgovaram sa smart telefona, kroz browser, jer kroz wp aplikaciju cak ne mogu ni da procitam sta ste napisali, a kao sto vidite, cak ni latinicom ne uspevam da otkucam slova sa kvacicama.
      Drugi je razlog sto je moj blog namenjen citaocima i iz Srbije, i iz regiona, i iz dijaspore, i statistike govore da citanost i jeste takva. Buduci da srpski jezik ima to bogatstvo dva pisma, ne vidim sta ima ruzno u latinici (ne mesajte pismo koje je neko proglasio zvanicnim drzavnim i pismo kojim se pise neki jezik). Ruznije je zalagati se za srpski jezik i nepravilno koristiti glagol „trebati“! 😉

  15. ae’rodrom
    ka’tolički
    i’nostrani …
    počelo je 90-tih kad su Hrvati uveli novogovor

  16. Ksena potpuno ste u pravu. Problem sa akcentovanjem reči, odnosno imenica „vatrogasci“ i „policajci“ nastaje u genitivu množine. I tu, po mom mišlljenju, dolazi do „silovanja“. Koje ni policijaci, ne mogu da spreče.

  17. Suprugu i mene takodje odavno nervira ova pojava. Pocelo je sa rts-ovskim Aústralija. Onda smo primetili i brojne druge primere. Ipak, kamo srece da je samo akcenat problem. Pozdrav svim negovateljima ispravnog govora!

  18. Javna je tajna da novinari, na prethodno pomenutoj televiziji, moraju, pod pretnjom otkaza, da menjaju akcenat. Treba razumeti te novinare. Znaju oni svoj posao, ali nije do njih. Planski se radi na uništenju jezika. Dobro je kada je to postalo toliko očigledno da se polemiše o tome. Valjda će to doprineti da se ciljevi pojedinaca i određenih grupa ne realizuju. Dakle, imamo izbor! Što manje gledanja TV programa. 🙂

    • Uh, stvari su se bas promenile od kad ne radim na RTS-u, u moje vreme nije nam niko pretio 🙂
      A izbor je svakako na nama, i zaista nema mnogo razloga da trosimo dragoceno vreme na TV…