Arhive kategorija: Stil

Praziluk nema pol

Autor: Gost bloger

Jedna mudra osoba, koja je poželela da ostane anonimna, napisala je odličnu reakciju na moj tekst Prazilook, koju ovde objavljujem:

svedoci smo velike transformacije trzista kapitala gde je novac zapljusnuo citave nacije i kulture. nouveau riche kao kategorizacija je oduvek postojala, stavise, smatra se da bas ta socio subkultura kreirala i razvila americki koncept ili bar postala prva njegova posledica, zavisi kako se gleda.

Scena iz filma Seks i grad 2

Scena iz filma Seks i grad 2

dakle, samo zemlje sovjetskog saveza imaju 170 miliona stanovnika koji generacijama nisu putovali dalje izvan kruga od 50 km od mesta prebivalista, a sada imaju priliku da odu gdegod da im se prohte. rusi i njihove denominacije su mozda najistaknutiji primeri tog jadnog pojavnog koncepta, gde butka u dzepu ne korespondira sa kvalitetom gaca koji isto taj ivan, sergej, aljosa, borat nosi. oni jednostavno ne vide tu finesu, dok su italijani na drugom polu jer su oni prva i jedina zanatska industrijska velesila na globalnom nivou vec 500 godina. ideja finese je esencijalna za italijansku kulturu i oni je dosledno apliciraju u sve cime se bave (sem mozda u elektricne instalacije svojih automobila, po tome su gori i od francuza).
pomenuta nova fluktacija kapitala ima jos neke nusproizvode koji su itekako upecatljivi. dva najizrazenija primera su modna i automobilska industrija, gde u ovoj prvoj mit o skupoj ruskoj kurvi je dignut na nivo top italijanskih dizajenra, skoro bez izuzetka.
derivat te mode mozete videti svuda, publika u srbiji je veoma veliki postovalac tog koorva stila gde je zanr isti, bilo kupovali na haubi na bulevaru ili u knezu.
razlog je jednostavan, kolicina luksuzne robe koje ex sssr trziste moze da apsorbuje je apsurdan, sklonost ka preterivanju i impulsivno ponasanje su utakni u rusku psihu vekovima i tu brze promene nema. da svega toga nema, porsche ne bi sa cayennom (jednim od najvulgarnijih automobila u istoriji) uspeo da ubelezi svoj najveci komercijalni uspeh u ikada. drugi epicentar vulgarne estetike je citava petro dolar regija, koja je u medjuvremenu iznedrila i nouveau riche prestonicu sveta a to je, naravno, dubai.

nb: ono sto je meni stvarno misterija je sposobnost nemaca, ljudi koji su izmislili koncept sokni i sandala i ceha, njihovih najpriljezniji sledbenika, da iznedre dizajnerska resenja poput aktulenih modela skode ili bmw.
zato je jedan od najludjih prizora koji si mozete priustiti kada taj isti nemac, sa sve soknama i sandala, ulazi u perfektno dizajnirani audi a6 allroad.

Prazilook

Moraju li turisti da se oblače kao idioti?

Nekada su turisti bili lepi.
(doduše, ja patim od modne nostalgije, tvrdim da su svi ljudi bili lepši pedesetih, kada su se fino češljali i nosili krojenu odeću). Nekada su turisti bili veoma obrazovani i imućni ljudi, koji su putovali kao neka vrsta ambasadora svojih zemalja, da bi stekli nova iskustva, videli nova mesta, upoznali nove ljude… Smatrali su da treba i da obuku najbolje što imaju za tu priliku.
Danas je drugačije. Osim što i mnogo neobrazovaniji i prostiji slojevi društva imaju priliku da putuju na mesta koja su im do pre nekoliko decenija bila nedostižna (primerice Venecija), toleriše svaki vid odevanja koji ima za svrhu da pokriva telo. Ovo je postalo posebno izraženo kod turista, koji, pod izgovorom udobnosti, oblače najružniju odeću koju možete da zamislite.
Nedavno sprovedena anketa govori u prilog tome da su Britanci najgore odeveni turisti, ali ni ostale nacije ne mogu se podičiti boljim izgledom u inostranstvu. Izuzetak su Italijani, gde god se nalazili, pa je strahovita razlika u odevanju između domorodaca i idiotski odevenih turista najočiglednija u Italiji.
Naime, prosečni Italijani, nasumice fotografisani na ulici, izgledaju ovako:

Italijanke, takođe nasumično slikane, izgledaju ovako:

Starije gospođe ovako odevene idu na venecijansku pijacu:

Zašto onda turisti u Veneciji smatraju da je prihvatljivo da izgledaju ovako?

Još crnje i gore, zašto turistkinje (koje bi, budući žene, trebalo da imaju više dodira sa odevanjem, to im se servira u svim magazinima), izgledaju ovako?

U kom stanju svesti ove žene, uopšte, kupe ove „tri četvrt“ pantalone? Ili ciklama helanke? Da li i u matičnoj zemlji pokazuju na ulici brushalter i salo? Da li muškarci toliko štede za put u Italiju da moraju da nose reklamne majice? I nemaju za cipele, pa moraju da nose sandale i papuče? Ili svi imaju strašne kurije oči zbog kojih ne mogu da nose normalnu obuću?
Odlika odvratno izgledajućeg turiste nije samo mapa u ruci i fotoaparat oko vrata. Ne, to je čitav niz modnih katastrofa: odeća od najlona i/ili poliestera, sportski dresovi zemlje iz koje dolaze, nezamislivi deseni i/ili neonske i fluo boje, natpisi „JA VOLIM (dodati zemlju u kojoj je, ili iz koje je turista)“, zatim čarape – najčešće bele teniske čarape, u bilo kojoj vrsti obuće, neretko u sandalama, papučama, ili, meni posebno odvratnim Crocks gumenim klompama. Čak iako se dogodi da odabir odevnih predmeta ne bude katastrofalan, način na koji ih turisti obično nose svakako jeste. Na primer: majica se obavezno uvuče u šorts ili bermude, koje se zakopčaju što više iznad struka, i pritegnu kaišem.
Pođemo li dalje od odeće (da ne bude da sam površna), primetićemo da se turisti obično kreću u grupama, valjda iz straha da ih ne pojede lokalno stanovništvo, govore glasno, dovikuju se, upiru prstom, i pokazuju čitav niz neprihvatljivih ponašanja.
Ne razumem zašto. Iskreno, ne razumem. Kako se na sve te ljude ne „zalepi“ malo italijanske lepote i stila, što sa ljudi, što sa zgrada, kad su već tu. Je li moguće da ne primećuju druge, i ne vide koliko su sami smešno odeveni?
Nisam psiholog, i moja znanja iz te oblasti su isključivo amaterska, ali donekle mogu da razumem glasan govor i neumesnu gestikulaciju pod izgovorom „na odmoru smo, opustili smo se“… Ali, koji je izgovor da izgledaš kao karikatura?

Za kraj, dodaću da se sve navedeno ne odnosi na japanske turiste (osim, ponekad, čarapa). Oni se odevaju odmereno ako su muškarci, ljupko ako su žene, koje upotpunjuju svoju slatkoću šeširićima, govore tiho i veoma su učtivi.