Arhive oznaka: Facebook

Ko sve gleda u Vaš najintimniji život, a Vi pojma nemate?

Mnogi ljudi žele da se „sprijateljimo“ putem Facebooka i hvala im na toj želji. Od trenutka kad nekome pošaljete friend request / zahtev za prijateljstvo, možete da vidite sve što ta osoba objavljuje javno, tj. sa opcijom „public“ (ikonica je zemaljska kugla). Znajći to, stvari koje želim da podelim sa celim svetom, objavjujem javno. I to bi trebalo da bude dovoljno onima koji žele da budemo prijatelji a nikada se u životu nismo sreli, niti videli, niti upoznali, niti nas je, makar, neko spojio online. Ako ja nekog koga nikad nisam srela, videla itd, želim da pratim, ja kliknem na opciju „prati/follow“, ali to sam samo ja… većina šalje friend requests. Budu mi interesantni oni sa kojima imam mnogo zajedničkih prijatelja, još ako su svi iz iste branše pomislim da smo se sigurno negde makar sreli… Baš juče stiže jedan takav zahtev…
mia djuric 1
Lepa devojka, 37 zajedničkih prijatelja… zove se Mia Đurić, živi u Rimu (blago njoj), voli Desmonda Tuta (baš lepo), objavljuje fotke Toskane… (čekaj, zar ne živi u Rimu? Pa dobro, možda joj se ne sviđa Rim (?!) nego objavljuje fotke samo kad ide na izlete u Toskanu…). Problem je što joj većina fotki ima potpise profi fotografa, i to različitih. Ali to i dalje ne mora ništa da znači, voli, devojka, Toskanu, pa skuplja po netu neke lepe fotke… Problem je što ni profilne fotografije nisu njene… mia djuric 3

Znate, Google ima opciju pretrage fotografije… pa tako u dva klika možete saznati da je lepotica na fotografiji manekenka Alex Elliott:
mia djuric 4
Pa dobro, reći ćete, ni prvi ni poslednji lažni profil… Problem je u naših 37 zajedničkih prijatelja… Svih tridesetsedmoro su neki fini, obrazovani ljudi, koji se normalno bave svojim poslom, neki od njih imaju sasvim otvorene profile, pa njima lično nije naročito važno da li im je neko na listi prijatelja ili nije, svakako svi vide sve što objave, ali mnogi od njih imaju zatvorene profile, na kojima objavljuju slike svoje dece, svog stana, objavljuju kad i gde putuju… Većini sam poslala poruku sa pitanjem ko je to, svi su mi odgovorili da je „ne znaju lično, ali imaju mnogo zajedničkih prijatelja….“.  Uz lepu fotografiju, nekoliko osnovnih podataka koji zvuče realno (završila FON, hm, pa mnogi su, ko će ih se svih sećati…), stanuje tu i tu, imamo par zajedničkih prijatelja, svaki profil deluje kao pravi. Recite da sam paranoična, ali osiguravajuća društva u Britaniji su počela da uzimaju kao otežavajuću okolnost za osiguranje imovine ako na društvene mreže postavljate svoja kretanja…. Nisu opasni ljudi koje ne poznajete lično i koji Vas „spamuju“ Herblajfom ili sličnim stvarima od kojih pokušavaju da žive. Opasni su ljudi koji se predstavljaju kao neko drugi, a pritom nije jasno zašto to rade. Zato je važno da prepoznajete lažne profile, i još važnije da naučite decu da ih prepoznaju. Za početak, koristitie najjednostavniju Google pretragu slika. Ako nečiju profilnu fotku nađete na još nekom sajtu, to je već prvi razlog za uzbunu. Ja nisam pristalica zabrana na internetu, pristalica sam opreznog i odgovornog korišćenja interneta, i nadam se da će nam budućnost doneti da svaki internet korisnik ima jedan nalog za sve što radi online, i da je on povezan sa njegovim pravim identitetom. Na taj način neće moći da postoje pedofili koji otvaraju FB naloge pretvarajući se da su tinejdžerke, na taj način neće moći „neko iz mase“ da popljuje bilo koga na bilo kom portalu vesti krijući se iza glupog nadimka…

Koliko stranac zna o Vama?

Ono sve što znaš o meni, to je stvarno tako malo… Ovako je nekada pevao Arsen Dedić, a mi danas možemo slobodno da zapevamo: „ono sve što Facebook zna o nama, to je stvarno tako mnogo…“

Ako mislite da to nije istina, i da ste u online svetu veoma oprezni, posetite sajt Digital Shadow čija je svrha da promoviše novu igricu Watch

Homepage sajta Digital Shadow

Homepage sajta Digital Shadow

Dogs kompanije Ubisoft. Dozvolite sajtu da se poveže sa Vašim Facebook profilom, i on će generisati sledeće liste:

pawns” – lista Vaših najbližih prijatelja, preko kojih bi virtuelni protivnik u igrici mogao da Vas ucenjuje.

obsessions” – ljudi ili stranice koje najviše pratite

scapegoats” – ljudi sa kojima imate najmanje interakcije, te biste bili spremni da ih virtuelno žrtvujete

Sajt takodje izlistava fotografije mesta koje posećujete, vreme u danu kada ste najviše online, kao i listu pretpostavljenih lozinki (!?) zasnovanih na onome o čemu najviše pišete!

A sve ove informacije dali ste Facebooku Vi sami, dobrovoljno! Ne sugerišem da obrišete svoj profil, pa čak ni da ne igrate online igrice, već da razmislite o informacijama koje ostavljate o sebi.

Svakako, većina će najpre pomisliti na negativne aspekte ovolike online ekspozicije, ali pomislite i na dobru stranu. Naime, ako pažljivo i razumno postavljate sadržaj na Facebook i ostale društvene mreže, podaci koji će govoriti o Vama mogu biti sjajno PR sredstvo za izgradnju imidžq kakav želite da imate.

Još o tome kako se gradi lični PR možete čitati ovde, a o izbegavanju zlouptrebe Vaših fotografija ovde.

Kolači samo za žene (ili: redak primer da dobar proizvod ima loš PR)

banini grupna

Pogledajte ove fotografije, pa pokušajte da pogodite sa koje Facebook stranice sam ih „skinula“:
Rekli biste da je reč o stranici neke kozmetičke kuće? Nekog salona lepote? Neki brend šminke? Ne! Ovo je sadržaj FB stranice proizvodjača keksa i kolača Banini. Kakve veze ovo ima sa kolačma, pitate se. I ja se pitam… Pokušajmo da odgonetnemo zajedno…
Banini je proizvodjač koji je prilično stabilan u prilično visokom kvalitetu svojih proizvoda. Ima vrsne tehnologe. Ne prate ga skandali ni govorkanja vezani za vlasničku strukturu, monopol na tržištu, krize i sl. Oduvek je imao originalni portfolio, setite se asortimana iz vremena reklame koju je pevala Marta Keler. Za kratko vreme izgradio je brend od svog imena, ali i od proizvoda Noblice. Reklo bi se da su i drugi aktuelni proizvodi na dobrom putu da postanu brendovi. Evo sada zapleta: sve navedene stvari mnogo je teže postići nego baviti se online PR-om! (Ili nije?) Kako je onda Banini uspeo da na FB mreži izgleda kao reklama za Shaumu? Bolje rečeno, zašto je svoj mukotrpno i dugo sticani ugled poverio nekom ko misli da treba da vodi stranicu o kolačima kao da su tamponi i ulošci, tj. da se obraća isključivo ženama, redovno postujući savete o lepoti ženskog tela, povremeno postujući nekakvo nagradno pogadjanje i vrlo retko (jednom u 10 dana, prosečno), pominjući poneki proizvod? Na osnovu svega što znam i što sam radila mogu da pretpostavim kako je do toga došlo. Dozvolite mi, iako je donošenje zaključaka na osnovu pretpostavki djavolja rabota, da zaključim da neka agencija vodi ovu stranicu, na osnovu nekakvog ugovora kojim obećava lajkove, šerove i sl. Više o tome kako izgleda ponuda agencije za „vodjenje kampanje na FB-„, i zašto su takve ponude loše, čitajte u tekstu „Zašto sami vodimo svoju FB stranicu„). Elem, budući da Banini do skoro gotovo da nije ni bio prisutan na društvenim mrežama, moralo se odnekud krenuti… Svako istrażivanje tržišta, pa i najprimitivnije, koje možete i sami sprovesti odlaskom u hipermarket i zagledanjem klijentele, „otkriće“ Vam da „odluku o kupovini u domaćinstvu donose žene“ u većini slučajeva. Zašto je to tako? U hipermarketima vidjamo, najćešće, parove, pri čemu, gotovo uvek,

izvor fotografije: parentables.howstuffworks.com

izvor fotografije: parentables.howstuffworks.com

ONA odlučuje o tome šta će se staviti u kolica. To je zato što uglavnom ona kuva i sprema u kući, te zna šta joj je za te aktivnosti potrebno. Ako muškarci idu sami u kupovinu, oni, pak, nose spiskove, koje su im sastavile „lepše polovine“. Ali, kada je reč o sitnim zadovoljstvima koja (nikada) nisu na spisku, zašto i muškarci i žene ne bi sami odabrali neki slatkiš? Ko odredjuje šta će muškarac kupiti na kiosku ili pumpi? Da li mama strogo odredi detetu šta će kupiti za užinu kada mu daje novac? Pa čak i da odredi, da li deca ipak sama biraju? Sve ove navedene kupovine istraživanja nazivaju „impulsivnim“, i navode kreatore medijskih kampanja da ih tret

iraju drugačije. Tako je stvoren mit o tome da samo žene odlučuju o kupovini, a samim tim i začarani krug reklama koje se obraćaju ženama, žena koje kupuju, istraživanja koja tvrde da žene kupuju, reklama koje se obraćaju ženama… U taj začarani krug upetljao se i naš Banini, tačnije, administrator Baninijeve stranice. Počeo je od toga što je inicijalnim oglasom za promociju stranice targetirao žene (medju njima i mene, moje drugarice, ali ne i drugove, sa sličnim ili istim online interesovanjima). Onda je u statistici stranice video da su fanovi mahom žene (čudna li čuda, njima se baš i prikazivao oglas!). Umesto da pokuša da privuče i mušku populaciju, jer, i oni imaju novac u novčaniku, a cilj svakog ulaganja u marketing jeste ROI, to jest povećanje prodaje, FB Baninijevac je rešio da se „obraća ženama ženskim temama“, pa je krenulo redovno postavljanje onih slika sa početka teksta, uz savete za negu kože, negu kose, noktiju i sl. Na jednoj od fotografija pokušala sam da ukažem na to da sam fan Baninija, a ne pilinga i frizeraja, te da na stranici očekujem sadržaj koji se tiče Baninija, kvaliteta proizvoda, sastojaka… Odgovorili su mi linkom na neki prethodni post o,

klik za uvećanje

klik za uvećanje

zamislite, kolačima, koji je tada bio star 9 dana, u stilu „evo ti, na, a sada da se vratimo pranju kose“. Znate, opasno je kada se čovek površno bavi nečim. Kada površno učite o online PR-u, naići ćete na savet da treba postovati i o drugim sadržajima, nevezanim, nužno, za Vaš proizvod. Ali, ako dublje udjete u ovaj savet, morali biste naučiti da sadržaji ipak moraju imati logičku vezu sa Vašim proizvodom, nekim njegovim sastojkom i sl, ili se mogu ticati aktuelnosti iz ugla Vas kao proizvodjača. Takodje biste morali znati da u ravnoteži dobrog PR-a nerelevantni sadržaji ne smeju da predju 30%. Što se tiče informacija o proizvodima, niko ne brani, štaviše, poželjno je, bitne činjenice ponavljati i parafrazirati, jer, prostim pogledom na statistiku, shvatićete da nisu baš uvek svi fanovi videli sve, uostalom, retko ko je baš stalno na mreži. Kada se i u narednim danima na Baninijevoj stranici kozmetički PR nastavio, „odlajkovala“ sam stranicu. I to teška srca, jer sam u offline životu veliki fan Baninijevih zlatnih cvetova i Gustava sa čokoladom, pa bi mi, na primer, značila informacija kada su ti proizvodi na akcijskim sniženjima (a bili su, ali na FB stranici nije bilo pomena), i slične informacije o proizvodima, a ne recepti za sjajniju kosu. Nažalost, dokle god je „broj lajkova“ merilo po kome se proizvodjaču naplaćuje vodjenje stranice, ne može se govoriti ni o kakvom uticaju na rast prodaje. A zahvaljujući takvom diletantskom „radu“ na FB-u ne čudi podozriv stav srpskih fabrika prema ovom novom mediju. Jer ovde je onaj koji treba da dâ proizvodu dodatnu vrednost, uradio upravo suprotno.

Da li je Google+ novi Facebook?

Pre nekoliko dana sam otvorila Google+ profil. Posle nekoliko minuta provdenih na „novoj društvenoj mreži“ zapitala sam se šta radim tu gde nema nikog (u poređenju sa Facebook-om ili Twitter-om), i zašto uopšte da gubim vreme na još jednoj kopiji Facebook-a. Uostalom, tolike se polemike vode ovih dana o tome da li će Google konačno uspeti da uzme „deo kolača“ Zukerbergu, da je sasvim jasno da je Google+ samo kopija FB-a. Da li je baš tako?

Kada se pojavio Gmail nisu mu davali mnogo šanse pored dotadašnjeg neprikosnovenog Yahoo! Mail-a i sada već zanemarljivog u „mail share-u“ Hotmail-a i drugih besplatnih web sandučića. Međutim, Gmail ponudio je nešto što drugi do tada nisu: sanduče bez limita. Svi kojima je Yahoo Mail u tom trenutku uveliko „pretio“ da će pobrisati njihove dragocene mejlove ako sami to ne učine, pohrlili su na web mail bez ograničenja. Uskoro se i Yahoo povećao, pa se ponovo povećao, pa je došao da „beskonačnog sandučeta“. Gogle je ubzo postao lider u web mail-u. Na sličan način postao je nezamenjiv u mnogim drugim Internet sferama. Međutim, već neko vreme Google ne uspeva da ponudi „to nešto“ novo i do sada neviđeno na društvenim platformama.

Pa, uprkos tome, proteklog vikenda premašio je 20 miliona korisnika. Šta je to prema Facebook-ovih više od 750 miliona, reći ćete… Ali, hajde da pogledamo Google+ iz druge perspektive: perspektive nekoga ko bi mogao bilo koju od društvenih mreža da koristi za promociju svog brenda i druge poslovne segmente, a ne samo kao korisnik koji bi „da se druži i šeruje fotke“.

Prvi uslov da poslujete na Internetu jeste da imate publiku kojoj se obraćate. Razlog zbog kojeg sam sigurna da ćemo svi mi itekako imati publiku na Google+ mreži jeste činjenica da je Google do sada najbrže shvatao važnost integrisanja svih sadržaja na Internetu. Jedan od ključnih razloga zbog kojih FB korisnici odlaze sa sajta (pošto su pogledali news feed, čestitiali rođendane i sl.) jeste činjenica da na FB-u nisu drugi sajtovi. Čak i ako pratitie link koji je neko podelio, odvešće Vas u neki novi prozor, dakle, sa FB sajta negde drugde. S obzirom na to da Google već radi na Google + beta verziji, i imajući istovremeno u vidu koliko je stvari već sada integrisano u jednom jedinom prozoru pretraživača svakog imaoca Gmail-a (pretraživanje, pošta, dokumenti, mape… pa sada i društvena mreža), sigurno je da će Google+ biti prva mreža koja će Vam biti vidljiva i aktivna i kada radite nešto drugo na Internetu. Biće sjajno ako Google uspe da se izbori sa svojom „starom boljkom“: nedovoljnim promovisanjem sopstvenih usluga. Naime, pre ili kasnije svi dođu do Gmail-a, ali, da li je moglo brže? Danas mnogo ljudi koristi Gogle pretraživač (u junu je to bio prvi sajt na svetu sa najvećim brojem jedinstvenih poseta, ne FB ili Twitter!), ali, koliko ljudi zaista koristi i druge besplatne alatke Google-a? Ako čelni ljudi kompanije Google shvate važnost promovisanja sopstvenih resursa, svakako će i broj korisnika mnogo brže rasti. Sa stanovišta prodavaca, odnosno onih koji se na internetu reklamiraju, jednako je važno i on line plaćanje, koje je Google, takođe, u velikoj meri sjajno razvio. U našoj zemlji kupovina preko interneta (iz dobro poznatih razloga) još uvek je tek u povoju, ali stvari se već menjaju i vrlo uskoro i kod nas će on line plaćanje igrati važnu ulogu u poslovanju. Google je najavio promene u svojim „poslovnim aplikacijama“, kao što je mejl, on line istraživanja, mape i drugo, za danas (19.7.2011.) i promene će zasigurno biti povezane sa Google-om +. Ne zaboravimo da su druge društvene mreže, kao što je FB ili LinkedIn, najpre razgranale društvenu mrežu, a potom počele da rade na aplikacijama kao što je mejl. Google, praktično, već ima sve, ostaje mu da to „sve“ integriše u formu društvene mreže i adekvatno obnaroduje.

Sledeća stvar koju nudi Google +, a koja je logičan korak posle najboljeg web mail spam filtera koji ima Gmail, jeste opcija +1, neka vrsta unapređenog digitalnog „word of mouth“ marketinga. Osim što korisnici neće biti bombardovani oglasima koje ne žele, već sadržajima koje žele, opcija +1 je jednako važna i za autore koji pišu i objavljuju sadržaje na Internetu, jer će oni na ovaj način u pretragama biti dodatno rangirani po popularnosti, a dobiće priliku da svaka njihova nova objava bude predočena korisniku Google-a+. Što se tiče „običnog“ korisnika Google-a, on će dobijati ličniju i poboljšaniju pretragu, u skladu sa svojim afinitetima.  A što se tiče zastupnika proizvoda i usluga, jer iz tog ugla sam i počela da pišem ovaj tekst, njima toplo savetujem da pored „Like on FB“ ili „Tweet this“ linkova na svoj sajt obavezno uvrste i „+1“. Pazite, ovo ne znači da treba odmah da „otrčite“ na Google+ i otvorite nalog svoje firme, naprotiv. (Iako godina „propovedam“ da su FB profili za ljude a stranice za firme i organizacije, i dalje dobijam zahteve za prijateljstva od firmi, i to od, o užasa, škole za PR!!) Google je, čini mi se, pronašao način da reši ovaj problem. On, naime, već sada poručuje firmama da ne otvaraju naloge na Google+, a to može da znači samo nekakvu napredniju verziju predstavljanja firmi u beta verziji. Već sada se firme i zastupnici brendova mogu prijaviti za „Google+ Entity Profile“, ako žele da budu deo testa za beta verziju.

Ilija Čvorović nikad ne spava!

Ipak, ako ste se do sada osećali nelagodno znajući da neko tamo u Google-u zna  tačno kada i šta pretražujete po belosvetskom Internetu, korišćenjem Google-a+ ova nelagoda imaće još više osnova: naime, Google će znati još više o tome s kim komunicirate i o čemu, može imati uvid u Vaš kalendar, mape koje pretražujete, i slično. Kažu da je izreka „ne postoji besplatan ručak“ nastala u nekom restoranu koji je nudio toliko slan besplatan ručak da su gosti pili duplo više tečnosti. Možda je cena za sve napredne i beplatne alatke na Google-u upravo privatnost?