Arhive oznaka: Kejt Midlton

Fotografije dece na Internetu: Budite kraljevski PR menadžer svog deteta

Prvi prolećni vikend u anglosaksonskom delu sveta (a i šire), obeležilo je medijsko pojavljivanje porodičnog portreta princa Vilijama, supruge mu,  vojvotkinje Kejt i bebe Džordža, trećeg u redu za nasledjivanje trona. Prema agenciji France Presse, ovo je tek drugo pojavljivanje u javnosti bebe princa (prvo je bilo neminovno jer su roditelji morali nekako da ga iznesu iz bolnice u kojoj je rodjen, ali prvo zvanično je bilo prilikom krštenja). Dakle, za osam meseci, dva slikanja bebe. Reklo bi se, danas, kada su nam Facebook, Instagram, Twitter, i ostale mreže pune fotografija nečije dece, da je to kao da ga nisu ni slikali, te da se članovi kraljevske porodice ponašaju previše staromodno. Ipak, ja bih rekla da se ponašaju savršeno ispravno.
Naime, princ Vilijam odlično zna kako mediji i paparaci mogu da budu surovi i nasrtljivi. Toliko da su najpre sistematski uništili svaki pokušaj njegove pokojne majke, princeze Dajane, da ima segment života koji bi bio privatan, a potom i doprineli sa se dogodi saobraćajna nesreća u kojoj je izgubila život. Zato je princ Vilijam, još dok se zabavljao sa Kejt, često  apelovao na nasrtljive paparace da „smanje doživljaj“. Izgleda da apel nije naročito urodio plodom, pošto su paparaci uspeli da pronadju i fotografišu kraljevski par čak i na tajnim putovanjima, na kojima su odsedali u privatnim kućama (kao onda kada su se pojavile fotografije „Kejt u toplesu“, zapravo nastale dok se presvlačila).

royals

Zbog svega toga, fotografije bebe princa su retke i pažljivo „režirane“. Pogledajte pažljivije aktuelnu fotografiju: Cela porodica je postavljena u toplinu svog doma, ušuškana i bezbedna od nasrtljivaca. Mi, posmatrači, imamo priliku da vidimo samo prozor, i njih jer su rešili da nam se ukažu. Njihova neverbalna komunikacija je srdačna, ali suzdržana. Dok Kejt i Vilijam komuniciraju pogledom sa kamerom, beba gleda ka njihovom psu, potpuno isključena iz cele te medijske situacije. Odeća je svedena, i dovoljno sakrivena da ne ostavlja prostora raznim modnim ekspertima i „modnim ekspertima“ da je analiziraju i komentarišu. Sa stanovišta PR-a, ova fotografija poručuje: „evo nas, srdačni smo, izašli smo na prozor da Vas pozdravimo, i sad se vraćamo svom životu!“ Izgleda da PR tim nove generacije prestolonaslednika uspeva da balansira izmedju „jedan od nas iz naroda“ imidža (na primer, kad Vilijam sa vršnjacima u obrazovnom kampu riba WC, ili kad Kejt nosi H&M haljinu sa rasprodaje. Ili dozvola porodice da najnoviji britanski rijaliti bira „nevestu za princa Harija“), i uloge koja im je neminovna, a to je da ipak ne budu „jedan od nas“, jer su članovi kraljevske porodice.

Šta možemo da naučimo od Kejt i Vilijama?

Prečesto vidjam fotografije dece u nepriličnim pozama ili situacijama. Roditelj sam, i znam koliko je slatko dete na noši ili umazano čokoladom od glave do pete, ali, postoje trenuci koji bi, ipak, trebalo da ostanu privatni. Da li biste postavili svoju sliku sa WC šolje, ili dok ste umazani sosom za špagete? Zašto mislite da je prikladno da to radite onima koji zavise od Vas da im sačuvate dostojanstvo? Osim toga, na Internetu ima mnoooogo zlnamernih ljudi. Neki od njih su i pedofili. Znam da je svakom roditelju poslednja stvar na pameti nešto tako bolesno kad slika svoje golišavo dete, ali ipak, imajte u svesti da nisu svi dobronamerni, i da jednom postavljene na Internet fotografije NIKADA više ne mogu biti privatne, bez obzira na Vaše „privacy settings“.

Dakle, da se vratim na naslov ovog teksta, posao PR osobe nije uvek da sve predoči javnosti – nekad je važnije dobro razdvojiti i dozirati javno i privatno, i dobro zaštiti ovo drugo.

Advertisements

Zašto sam toliko „zapela“ za to dojenje?

Najpopularnija ovogodišnja beba bez sumnje je mali princ Džordž, sin princa Vilijama i vojvotkinje Kejt Midlton. Najpre su mesecima britanski i svetski mediji spekulisali o polu bebe (na početku trudnoće behu čak dve bebe, pa se pisalo o tome kako će kraljevski akušer imati sudbonosnu ulogu u određivanju

Užas od nasrtljivaca koji je dočekao K&V po izlasku iz porodilista

Užas od nasrtljivaca koji je dočekao K&V po izlasku iz porodilista

naslednika carskim rezom), potom smo netremice pratili kako se Kejt oseća tokom trudnoće, onda se ceo svet, a posebno Britanija, spremao za rođenje kraljevske bebe, a hiljade i hiljade obožavalaca i fotoreportera „sjatilo“ se ispred porodilišta kako bi dočekali trenutak kada bebu princa budu iznosili na svetlo dana. Tih dana, jedva da je beba princ stigao i da se pošteno rasplače kad su razni proizvođači raznih brendova počeli da se utrkuju ko će mu pre ponuditi flašicu. Pojavilo se mnoštvo oglasa za razne proizvode koji su se svodili na isto: dobrodošao mali prinče, evo batlerove ruke koja ti na zlatnom poslužavniku nosi flašicu sa dohranom. „Šta će mi to kad imam mamu, koja ima grudi!“ zapitala bi se kraljevska beba da je umela. Razume bottlese, bilo bi neukusno, a možda čak i protivno nekom britanskom zakonu reklamirati gole grudi i aludirati na vojvotkinju, ali, zar je moguće da je flašica bila jedina asocijacija tolikim kopirajterima na rođenje bebe? Da li je dojenje toliko skrajnuto iz naših misli da je jedino što nam pada na pamet kada mislimo o bebi – flašica? Posebno je tužno što su ovakve mini-kampanje doprinele sveopštem pritisku na mamu Kejt, za koju su se mediji mesecima pitali da li će dojiti ili ne. Da se razumemo, u mom svetu dojenje nema alternativu, ali živimo u slobodnom svetu u kom svaka mama može da odluči kako će hraniti svoje dete, pa i Kejt Midlton. Tim pre što, ako je bila odlučila da doji malog princa, poslednja stvar koja joj je bila potrebna jeste ogromna presija. Grudi nisu slavina koju možete, jednostavno, da odvrnete, i produkcija mleka u njima zavisi od niza faktora, od kojih je ključni – stanje psihe.
No, da se vratimo reklamama: postoje vrlo primereni i ukusni načini da se reklamira, tačnije: promoviše, dojenje. Jedna od sjajnih kampanja jeste kampanja NHS-a (National Health Service = Nacionalni zdravstveni servis, www.nhs.uk) Velike Britanije. Njihovi posteri, adaptirani i kao print oglasi, prikazuju ženske grudi u atraktivnim brushalterima, dovoljno smaknutim da beba, koja je takođe u kadru, može da sisa, a opet bez otkrivanja suvišnih detalja, koji bi oglas učinili neprikladnim. Ove efektne fotografije prate po tri rečenice od kojih je prva uvek isticanje benefita dojenja, druga pobijanje predrasuda (npr, da dojenje ne remeti društveni život mame; da i izazovni brushalteri mogu biti za dojenje i sl.), a treća objašnjava da patronažne sestre svakoj zainteresovanoj mami mogu dati besplatan DVD vodič za uspešno dojenje.
poster1

poster2

Kod nas su stvari, nažalost, mnogo drugačije. Patronažne sestre se, istina, bave i bebama i mamama, ali, koliko one mogu da urade u pet dolazaka koji su garantovani svakoj novoj bebi? U Nemačkoj, na primer, posete patronažne sestre traju do 6 nedelja! Kod nas ne postoji nacionalno telo koje se ozbiljno bavi promocijom dojenja. Kod nas niko ne kontroliše da li se veštačko mleko reklamira po domovima zdravlja. Kod nas jedino udruženje „Roditelj“, čiji su članovi volonteri, pokušava da ukaže na dobobiti i važnost dojenja. Jedina finansijska, pa samim tim i medijska podrška, došla je od strane vode Rosa, koja, ne samo da podržava obeležavanje Svetske nedelje dojenja, već mnogo ulaže u osnivanje i funkcionisanje banaka humanog mleka u Srbiji. Tako se, zahvaljujući Rosi, kod nas, makar i posredno, dojenje našlo na bilbordima: doduše, ne sama slika majke koja doji, već fotografija porodice (mama, tata i beba) koji su prošli kroz iskustvo korišćenja mleka iz banke humanog mleka. Činjenica da su porodice fotografisane za ovu kampanju zaista iskusile koliko je dragoceno majčino mleko daje celoj kampanji nesvakidašnju autentičnost. A nadam se i podstiče, ako ne majke da doniraju svoje mleko, onda bar da istraju u dojenju sopstvenog deteta.

I za kraj, da odgovorim na pitanje iz naslova: zašto sam toliki pobornik dojenja? Šta me, uopšte, briga čime druge mame hrane svoju decu? Ako ste surovi realista i/ili materijalista, reći ću Vam da je dokazano da dojenje višestruko smanjuje rizik za rak dojke kod mame, a kod bebe za razne vrste kancera, kao i dijabetes. Treba li reći da je mnogo jednostavnije da mama doji svoju bebu, nego da svi zajedno, kroz zdravstveno osiguranje, plaćamo lečenje ovih bolesti kod majki i buduće dece i ljudi? Takođe je dokazano da je veštačko mleko u driektnoj vezi sa pojavom gojaznosti u kasnijoj dobi. Ako, pak, posmatrate svet iz romantičnijeg ugla, recimo da nema boljeg načina da majka pokaže bebi svoju bezmernu ljubav nego putem dojenja. Naravno, i ovde postoje brojna psihološka istraživanja koja ukazuju na to da se dojenje bebe mentalno i motorički brže razvijaju, da se kasnije, kao deca, lakše osamostaljuju, u kolektivima pokazuju manju agresivnosti itd. Recite da sam hipik, ako hoćete, ali zaista bih više volela da živim u svetu srećne, pametne i samostalne dece, koja odrastaju u iste takve ljude.